Članice EU moraće da vrate u evropski budžet ukupno 414 miliona evra iz poljoprivrednih fondova jer nisu postupale u skladu sa evropskim propisima ili nisu sprovodile odgovarajuće kontrole trošenja sredstava za poljoprivredu. Sredstva će morati da vrate 22 članice uključujući vodeće privrede poput Nemačke, Francuske i Velike Britanije. To je od njih zatražila Evropska komisija koja sprovodi redovne provere trošenja sredstava, a od 1996. godine je, zbog propusta, od finansiranja iz budžeta EU izuzeta suma od 8 milijardi evra.
Sredstva će morati da vrate Belgija, Bugarska, Češka, Danska, Nemačka, Irska, Grčka, Španija, Francuska, Italija, Kipar, Litvanija, Mađarska, Malta, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovenija, Slovačka, Finska, Švedska i Velika Britanija.
U okviru Zajedničke poljoprivredne politike (CAP), članice su odgovorne za isplatu većine sredstava, a to čine uglavnom preko svojih agencija zaduženih za to. Članice su dužne i za kontrolu, poput provere da li poljoprivrednik ispunjava uslove da traži direktne isplate u okviru CAP-a. Komisija svake godine sprovodi 100 kontrola, proveravajući da li su članice sprovele odgovarajuće kontrole i da li su na pravi način reagovale na propuste. Komisija ima pravo da traži da se sredstva vrate, ako revizije pokažu da članice nisu dovoljno dobro upravljale sredstvima i sprovodile odgovarajuće kontrole.
Komisija može da traži da se vrate sredstva koja su trošena dve godine pre pokretanja procedure. Ako šteta po budžet EU ne može precizno da se izračuna, ispravka u finansiranju se može utvrditi na 2%,5%, 10 ili 25% i više procenata spornih sredstava. Od 1996, kada je sistem dobio sadašnji oblik, doneto je 37 odluka na osnovu kojih je iz EU finansiranja izuzeto 8 milijardi evra. Prosečna korektivna stopa po finansijskoj godini je bila 1,5%.
Evropska komisija saopštila je 26. februara da 22 članice treba da vrate u budžet EU ukupno 414 miliona evra, odnosno u praksi 393 miliona, pošto je deo sredstava već vraćen.
Najviše sredstava će morati da vrati Velika Britanija, ukupno 111,7 miliona, odnosno 99,4 miliona u praksi, pošto je vratila već deo sredstava. London će morati te pare da vrati zbog slabosti u sistemu za identifikaciju parcela (LPIS) i geografskog informativnog sistema (GIS) – sistema u okviru kojih se registruje zemljište koje ispunjava uslove za isplate, kao i zbog propusta u obradi prijava, uporednim administrativnim proverama i kontroli na terenu.
Britanija, odnosno Severna Irska, moraće da vrati 17,7 miliona evra zbog propusta u sistemu za identifikaciju parcela, kao i kontroli, isplatama i primeni kazni.
Italija je dužna da vrati 48,3 miliona evra zbog kršenja uslova koje poljoprivrednici moraju da ispune da bi dobili evropska sredstva i to zbog loše provere nekoliko uslova, nedefinisanih uslova kvaliteta zemljišta i neadekvatne primene kazni. Italija će morati da vrati 17,9 miliona evra i zbog vrlo lošeg sistema kontrole, kao i prevara, u sektoru prerade citričnog voća.
Španija će morati da vrati 40,6 miliona evra zbog propusta u upravljanju i kontroli sredstava namenjenih aktivnostima koje se odnose na izvoz, poput nedovoljne provere govedine, propusta u sprovođenju fizičkih kontrola i proizvodnji i skladištenju šećera, kao i obaveštavanju izvoznika unapred o kontroli. Španija će morati da isplati 16 miliona evra zbog propusta prilikom imenovanja korisnika pomoći.
Poljska će vratiti 34,4 miliona evra zbog porpusta u upravljanju sistemom prevremenog odlaska u penziju u skladu sa Evorpskim fondom za ruralni razvoj (EAFRD).
Prema odluci Evropske komisija, Francuska će morati da vrati 29 miliona evra zbog propusta u kontrolama na terenu kada je reč o zemljištu koje ispunjava uslove za posebnu pomoć, kao i propusta u kontroli mera za očuvanje sredine u okviru EAFRD.
Rumunija je dužna da vrati 12,5 miliona evra zbog slabosti u kontroli ispunjenosti uslova za pomoć i troškova, kao i problema u primenjivanju kazni.
Izvor: EurActiv.rs
