Zadatak poljoprivrednih proizvođača je da obezbede što optimalnije uslove za rast i razvoj ozimih ratarskih kultura, kako bi na kraju ostvarili stabilne i visoke prinose. Međutim, Dejan Jocić, senior produkt menadžer Elixir Group, ističe da poslednjih godina sve veći izazov predstavljaju klimatski faktori.
Ako temperatura, svetlost i količina padavina ne budu u povoljnim intervalima u ključnim fazama razvoja biljke, to može značajno uticati na visinu prinosa. Zato je važno da sve agrotehničke mere budu izvedene pravovremeno i kvalitetno
naglašava Jocić.
Ozimi usevi u porastu
Prema njegovim rečima, klimatska kolebanja, nepovoljan raspored padavina i visoke temperature u najvećoj meri utiču na jare kulture, poput kukuruza i soje, dok su ozimi usevi u nešto povoljnijem položaju, što se odražava i na trendove setve.
Upravo zbog stabilnijih uslova za ozime kulture, poslednjih godina beleži se povećanje površina pod pšenicom. Prema zvaničnim statističkim podacima, u Republici Srbiji je u 2025. godini proizvedeno 3.681.000 tona pšenice, što predstavlja rast od 26,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Iako još nema zvaničnih podataka o ovogodišnjim površinama, trend rasta se nastavlja
Prihrana pšenice, jedna od ključnih mera
Uspešna proizvodnja pšenice zahteva pravilnu ishranu biljaka, a u narednom periodu ratare očekuje jedna od najvažnijih aktivnosti, primena azotnih đubriva, odnosno prihrana.
Azot je ključni element i glavni nosilac prinosa pšenice. Ipak, prihrani treba pristupiti mudro i odgovorno. Najbolje bi bilo utvrditi potrebe na osnovu planiranog prinosa i rezultata agrohemijske analize zemljišta, odnosno N-min metoda
objašnjava Jocić.
On upozorava da preterana primena azota može izazvati niz problema.
Ako se azot primeni u prevelikoj količini, može doći do preterane bujnosti, izduživanja tkiva i veće sklonosti ka poleganju. Takođe, usev može imati veću potrošnju vode, produženu vegetaciju i manju otpornost na nepovoljne biotičke i abiotičke uslove
dodaje naš sagovornik.
Kada je pšenici azot najpotrebniji?
Pšenica koristi azot gotovo tokom čitavog vegetativnog ciklusa, od ukorenjavanja do početka nalivanja zrna. Najintenzivnije usvajanje azota dešava se u fazama bokorenja i vlatanja.
Za prinos jedne tone zrna, zajedno sa pripadajućom vegetativnom masom, pšenici je potrebno između 25 i 30 kilograma po hektaru azota
navodi Jocić.
Jedna ili dve prihrane – u zavisnosti od potrebe
Način prihrane zavisi od utvrđene količine azota u zemljištu i ukupnih potreba useva.
Ako su potrebe do 60 kilograma po hektaru azota, prihrana se može obaviti u jednom navratu. Međutim, ukoliko je potrebna veća količina, prihranu je bolje podeliti u dva termina
objašnjava on.
Prvu prihranu, kako kaže, treba izvesti tokom februara i početkom marta, kada se unosi 60–80 odsto ukupno planirane količine.
Druga prihrana se obavlja tokom marta, pa do početka aprila, kada unosimo preostalih 20–40%. U praksi postoji i treća prihrana u fazi klasanja, čiji je cilj poboljšanje kvaliteta zrna
dodaje Jocić, uz napomenu da kod ranije setve prvu prihranu treba obaviti ranije.
Izbor đubriva i brzina delovanja
Pored roka primene, važan je i pravilan izbor azotnog đubriva, jer različita đubriva imaju različitu dinamiku delovanja.
Naši poljoprivrednici najčešće koriste ureu (46 odsto N). Iako ima najveći procenat azota, urea najsporije deluje. AN (33 odsto N) i KAN (27 odsto N) deluju brže, pa se u skladu sa tim koriguju i termini primene
objašnjava Jocić.
AmoSulfan kao podrška kvalitetu
Za proizvođače koji žele visok prinos i kvalitetno zrno, Jocić posebno izdvaja mogućnost uključivanja proizvoda AmoSulfan.
AmoSulfan je proizvod iz Premium linije mineralnih đubriva Elixir Zorke. Pored 20 odsto azota, sadrži i 24 odsto sumpora. Sumpor je veoma važan makroelement, jer pored brojnih uloga u metabolizmu biljke, direktno učestvuje u sastavu proteina. Zato primena AmoSulfana u drugoj prihrani može značajno doprineti kvalitetu pšenice
zaključuje Dejan Jocić.
Pravovremena i pravilno dozirana prihrana azotom predstavlja jednu od najvažnijih mera u proizvodnji pšenice, jer direktno utiče na prinos i kvalitet zrna. Najbolji rezultati postižu se kada se prihrana planira na osnovu analize zemljišta i potreba useva, uz izbor đubriva prilagođen dinamici usvajanja hraniva. Uz odgovoran pristup i dobru agrotehniku, moguće je obezbediti stabilan rod i konkurentnu proizvodnju.
