Ovogodišnja žetva pšenice je završena, a u Srbiji je zabeležen prinos u proseku od oko 5 tona po hektaru, prema podacima sa novosadske Produktne berze.
Dok se prema procenama Republičkog zavoda za statistiku (RZS), očekuje da će proizvodnja pšenice u Srbiji u 2025. godini dostići oko 3,6 miliona tona. To predstavlja rast od 24,3% u poređenju sa 2024. godinom.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na kvalitet i prinos pšenice su pravilna ishrana useva, odnosno đubrenje.
Ishrana biljaka – ključni faktor visokog prinosa
Uspešna proizvodnja ozime pšenice zahteva kvalitetnu i pravovremenu primenu svih agrotehničkih mera, među kojima je pravilna ishrana, odnosno đubrenje jedan od ključnih faktora kojim definišemo visinu i kvalitet prinosa. Pravilnu ishranu pšenice bi trebalo planirati na osnovu agrohemijskih analiza zemljišta, planiranih prinosa, potreba biljaka i njihovog genetskog potencijala, samog plodoreda, ali i tehnologije proizvodnje
objašnjava Milan Vujić, menadžer agronomske podrške prodaji Elixir Group.
Prema njegovim rečima, potrebe ozime pšenice za prinos jedne tone zrna i pripadajuće vegetativne mase su 27 do 30 kilograma azota (N) po hektaru, 12 do 13 kilograma fosfora (P) po hektaru, 22 do 28 kilograma kalijuma (K) po hektaru.
Prednosti NP i NPK formulacija
Iskustva u ratarskoj proizvodnji su pokazala da se odlični rezultati u proizvodnji strnih žita postižu sa NP i NPK formulacijama mineralnih đubriva. Postoji više razloga zašto su NP formulacije pokazale kao odlične u proizvodnji strnina. Tu pre svega treba napomenuti da pšenica često za preduseve ima kulture poput kukuruza, suncokreta čiji žetveni ostaci sadrže dosta kalijuma, ali isto tako na zemljištima gde imamo optimalni ili visoki sadržaj kalijuma NP formulacije su se pakazale kao odlično rešenje u sigurnoj proizvodnji strnina
navodi Vujić.
On ističe da bi trebalo imati u vidu da se od ukupno usvojenih količina fosfora tokom vegetacije oko 70 do 80 odsto fosfora ugrađuje u zrno i odnosi sa parcele prinosom, dok se kalijum svega 20-30 odsto iznosi zrnom, a ostatak vraća žetvenim ostacima u zemljište.
Fosfor je jedan od ključnih hraniva u početku vegetacije ozimih strnina koji će omogućiti njihovo kvalitetno ukorenjavanje i pripremu za period prezimljavanja. U osnovnom đubrenju pšenice Elixir preporučuje sledeće formulacije NP 5:30 + 5% Ca + 6% S, NP 10:20 + 2% Ca + 11% S, NPK 6:24:12 + 5% S + 2% Ca + 0,05% Zn, NPK 7:21:21 + 4% S + 0,05% Zn, NPK 8:15:15 + 3% Ca + 9% S, NPK 5:15:15 + 3% Ca + 8% S itd. Sve formulacije sadrže ključne makroelemente, ali i sekundarne poput sumpora (S) i kalcijuma (Ca) kao i mikroelemente-cink (Zn)
kaže menadžer agronomske podrške prodaji Elixir Group.
Uloga hraniva u razvoju biljaka
Primena ovih formulacija obezbeđuje snažan i ujednačen porast biljaka, veću fizičku stabilnost, bolju tolerantnost na stresne uslove i, najvažnije, mogućnost ostvarivanja visokih i kvalitetnih prinosa.
Kako objašnjava Vujić, sadržaj azota (N) je u amonijačnom obliku, koji je pored svoje visoke efikasnosti, daleko otporniji na gubitke u zemljištu pogotovu ispiranjem. Formulacije odlikuje dobra rastvorljivost i pristupačnost fosfora (P). Fosfor (P) ima važnu ulogu u razvoju snažnijeg korenovog sistema i učestvuje u svim energetskim procesima unutar biljaka.
Jedna od uloga kalijuma (K) jeste regulisanje i održavanje vodnog režima biljaka čime se utiče na njihovu tolerantnost prema stresnim uslovima naročito suši. Prisustvo sumpora (S) utiče pozitivno na usvajanje i metabolizam azota (N), brojne enzimske procese poput sinteze proteina, hlorofila, skroba, ulja, vitamina.
Kontakt za dodatne informacije
Za dodatne informacije o primeni đubriva u različitim kulturama možete kontaktirakti:
Milan Vujić 063/657-484 i Dejan Jocić 063/ 657-205
