Gotovo da nema posetioca Industrijskog muzeja Elixir Prahovo koji prođe pored stare lokomotive, a da ne zastane. Školarci i studenti sa radoznalošću zaviruju u kabinu, odrasli se prisećaju vremena kada su ovakve lokomotive bile neizostavan deo industrijskih kompleksa, a gotovo svi požele da naprave fotografiju u ulozi mašinovođe.
Iza jednog od najfotografisanijih eksponata muzeja krije se priča o razvoju industrije u Prahovu, ali i o ljudima koji su decenijama održavali fabričku železnicu i omogućavali nesmetan rad proizvodnje.
Lokomotiva koja danas dočekuje posetioce zapravo nije jedna lokomotiva, već eksponat nastao od delova tri nekadašnje francuske dizel-električne lokomotive proizvođača Fauvet-Girel, koje je RTB Bor poklonio 1959. godine za pokretanje proizvodnje u tadašnjem IHP Prahovo. Zanimljivo je da se lokomotiva istog proizvođača i danas koristi u RTB Boru, što svedoči o pouzdanosti i dugovečnosti ovih industrijskih mašina.
U vreme najvećeg razvoja fabrike, železnički saobraćaj predstavljao je jednu od najvažnijih karika proizvodnog procesa.
Osamdesetih godina prošlog veka železnički saobraćaj imao je važnu ulogu u funkcionisanju fabrike. U okviru radne jedinice bilo je šest lokomotiva u vlasništvu IHP Prahovo — tri francuske dizel-električne lokomotive proizvođača Fauvet-Girel i tri dizel-hidraulične lokomotive proizvedene u niškom MIN-u. Svakodnevno su prevozile sirovine, gotove proizvode i druge terete, a fabrika je raspolagala i sopstvenim depoom za njihovo održavanje, železničkom vagom nosivosti 100 tona, pa čak i putničkim stajalištem sa kojeg su zaposleni putovali na relaciji Negotin – Prahovo
objašnjava Mladen Trišić, inicijator i osnivač Industrijskog muzeja Elixir Prahovo i autor postavke.
Francuske lokomotive u svoje vreme predstavljale su vrhunac industrijske železničke tehnologije. Namenjene radu u velikim industrijskim kompleksima, bile su pouzdana podrška proizvodnji i decenijama su činile okosnicu unutrašnjeg železničkog saobraćaja fabrike.
Međutim, devedesete godine donele su potpuno drugačije okolnosti.
Uvođenjem embarga, nedostatkom rezervnih delova i smanjenjem obima proizvodnje, lokomotive su postepeno ostajale van funkcije. Da bi makar jedna mogla da nastavi sa radom, delovi su skidani sa pojedinih lokomotiva i ugrađivani u druge. Vremenom je većina njih postala nekompletna i neisplativa za rekonstrukciju, pa je privatizaciju u radnom stanju dočekala samo lokomotiva broj 4
kaže Trišić.
Kako bi se sačuvala uspomena na važan deo industrijske istorije Prahova, od tri nekompletne francuske lokomotive, brojeva 3, 4 i 7, nastao je eksponat koji danas zauzima posebno mesto u Industrijskom muzeju Elixir Prahovo.
Od tri rashodovane lokomotive sastavio sam jednu, jer sam znao da će biti atrakcija, posebno za decu i studente. To je najstariji artefakt Industrijskog muzeja Elixir Prahovo i prvi eksponat koji dočekuje posetioce. Pored nje nalazi se i jedna od najstarijih pumpi za gorivo iz 1959. godine, koja je služila za snabdevanje lokomotiva i drugih pogona gorivom. Smatrao sam da ova dva eksponata treba da ostanu zajedno, jer tek zajedno pričaju priču o nekadašnjem železničkom saobraćaju i funkcionisanju fabrike
kaže Trišić.
Lokomotiva danas više ne vuče teretne vagone, ali i dalje povezuje generacije. Starijim posetiocima budi uspomene na period kada je fabrička železnica bila jedan od simbola razvoja Prahova, dok mlađima pruža priliku da izbliza upoznaju deo industrijske istorije koji ne mogu da pronađu u udžbenicima.
Za Mladena Trišića ovaj eksponat ima i mnogo širu simboliku.
Ovom lokomotivom Prahovo je krenulo u osvajanje Evrope. Pokazali smo da na istoku postoji zapad, jer su tehnologije koje su tada ugrađivane u IHP Prahovo bile među najmodernijima u Evropi. To potvrđuje i činjenica da je Prahovo, od svih velikih hemijskih kombinata nekadašnje Jugoslavije, jedino opstalo i nastavilo da se razvija. Zato ova lokomotiva nije samo eksponat — ona je simbol jednog velikog industrijskog poduhvata
zaključuje Trišić.
Kao najstariji artefakt Industrijskog muzeja Elixir Prahovo, lokomotiva danas predstavlja vezu između bogate industrijske prošlosti i budućnosti koju ova lokacija nastavlja da gradi.
