Razvoj postrojenja za energetsko iskorišćenje otpada podrazumeva mnogo više od izgradnje energetskog objekta zahteva poznavanje tokova otpada, pouzdanu logistiku, višestepenu kontrolu kvaliteta i otvoren razgovor sa lokalnom zajednicom. O iskustvima Elixir Group u realizaciji Eco Energy – Postrojenja za energetsko iskorišenje otpada u Prahovu na konferenciji SEE Energy u Novom Sadu govorio je dr Nenad Ristić, senior menadžer za planiranje R&D projekata, dok je na skupu prisustvovao i kolega Bojan Carić, inženjer specijalista mašinstva.
Kolega dr Nenad Ristić, bio je jedan od učesnika panela „Od otpada do energije – kada otpad postane izvor energije“, posvećenog ulozi energetskog iskorišćenja otpada u savremenim sistemima upravljanja otpadom i snabdevanja energijom.
Panel je moderirao Aleksandar Jovović, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a u razgovoru su učestvovali i Zdravko Stipetić iz kompanije ANDRITZ TEP, Marko List, direktor kompanije Consultare iz Hrvatske, i Vladimir Milovanović, direktor kompanije Beo Čista Energija.
Predstavljajući put od investicione odluke do uspostavljanja sistema za tretman otpada, Ristić je ukazao na tehničke, tržišne i organizacione izazove koje je bilo potrebno rešavati uporedo sa razvojem projekta.
— Elixir je investirao u novo postrojenje Eco Energy za proizvodnju vodene pare iz otpadnih sirovina, prvenstveno opasnog otpada. U taj posao ušli smo pre više od pet godina i, da bismo mogli da ga realizujemo, mnoge elemente sistema morali smo da gradimo od početka. Priprema ovakvog projekta podrazumeva usklađivanje sa propisima i primenu najboljih dostupnih tehnologija, ali i razgovor sa širom zajednicom, koja treba da razume kako će postrojenje raditi. Posebno želim da istaknem lokalnu zajednicu u Negotinu, gde smo naišli na pozitivan prijem. Bilo nam je važno da čujemo šta ljude brine u vezi sa primenom ovakve tehnologije i da ponudimo odgovore i rešenja značajna i za kompaniju i za zajednicu — rekao je Ristić.
Tretman otpada kao osnovna uloga postrojenja
Jedna od poruka njegovog izlaganja odnosila se na razumevanje svrhe waste-to-energy postrojenja. Proizvodnja energije, kako je objasnio, povezana je sa rešavanjem problema otpada i iskorišćenjem vrednosti materijala koji bi u suprotnom mogli da kontaminiraju životnu sredinu.
— Važno je razumeti da se waste-to-energy postrojenja ne grade samo radi proizvodnje energije. Prvenstveno govorimo o usluzi tretmana i zbrinjavanja različitih vrsta otpada, pri čemu dozvole i regulatorni okvir određuju koje vrste otpada postrojenje može da prihvati. Pored toga što proizvode energiju, ova postrojenja treba da omoguće iskorišćenje vrednosti sirovina koje se na drugi način ne mogu iskoristiti. Njihov doprinos treba posmatrati i kroz unapređenje upravljanja tokovima otpada koji mogu predstavljati rizik za zdravlje ljudi i životnu sredinu ako se neadekvatno deponuju, a naročito ako se nekontrolisano odlažu na nesanitarne deponije — istakao je Ristić.
Da bi takav sistem mogao pouzdano da funkcioniše, priprema investicije morala je da obuhvati i detaljno upoznavanje sa tržištem industrijskog otpada u Srbiji. Razvoj komercijalnih timova i saradnje sa partnerima zato je započeo znatno pre završetka samog postrojenja.
— Tržište industrijskog otpada u Srbiji je fragmentisano, pa smo veoma rano počeli da formiramo komercijalne timove kako bismo razumeli šta na tom tržištu možemo da očekujemo i kakve potrebe za uslugom tretmana postoje. To nije bilo jednostavno, imajući u vidu tadašnju fragmentisanost i relativnu neuređenost tržišta. Morali smo unapred da razvijamo mehanizme za obezbeđivanje otpadnih sirovina i da naši timovi budu prisutni na tržištu usluga tretmana otpada. Takav sistem podrazumeva saradnju sa brojnim partnerima i povezivanje manjih, pojedinačnih tokova sa većim količinama otpada, uz organizaciju različitih načina dopreme, kako bi ceo proces funkcionisao nesmetano — objasnio je Ristić.
Laboratorijska kontrola i logistika kao oslonac pouzdanog rada
Različito poreklo i sastav otpada zahtevaju precizno definisane postupke uzorkovanja, analize i prihvata. Ristić je zato posebno izdvojio ulogu laboratorija i višestepene kontrole kvaliteta u pripremi otpada za tretman.
— Otpad ima brojne i veoma različite karakteristike, zbog čega je neophodno uspostaviti sistem dvostepene i trostepene kontrole kvaliteta. Moramo da budemo sigurni da su hemijski i fizički parametri odgovarajući i da možemo da obezbedimo adekvatan tretman. U tome se u velikoj meri oslanjamo na laboratorije, koje nam pomažu da imamo pouzdano uzorkovanje i analizu kvaliteta i pre nego što otpadna sirovina stigne do naših kapija. Istovremeno, reč je o velikom logističkom izazovu: otpad nastaje na različitim lokacijama, a njegove različite vrste zahtevaju različite postupke dopreme, pripreme i doziranja do kotla — naveo je Ristić.
Povezivanje kontrole kvaliteta i logistike sa odgovarajućim tehnološkim rešenjem omogućava da se pojedinačni tokovi otpada uključe u organizovan sistem tretmana. U tom kontekstu, Ristić je govorio i o značaju saradnje sa inženjerskim partnerima na projektu Eco Energy.
— Imali smo veoma pouzdane partnere sa inženjerske strane. Jedan od njih je ANDRITZ, koji je omogućio da dobijemo stabilno srce sistema, kotao sa fluidizacionim slojem. Ta tehnologija pruža nam veću fleksibilnost u tretmanu različitih vrsta otpada. Za nas je važno da svi delovi sistema budu povezani: od mesta na kojem otpad nastaje, preko uzorkovanja, analiza i transporta, do njegovog prihvata i tretmana u postrojenju. Na taj način možemo da razvijamo veliki logistički lanac sa pouzdanom krajnjom tačkom zbrinjavanja — zaključio je Ristić.
Konferenciju SEE Energy 2026 – Energy for Industry, organizovala je Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO. Ovogodišnje teme obuhvatile su energetsku efikasnost, proizvodnju električne i toplotne energije, korišćenje otpadne toplote, energiju iz otpada, digitalno upravljanje energetskim sistemima i finansiranje investicija.
