Treća godišnjica Industrijskog muzeja Elixir Prahovo obeležena je okupljanjem oko 30 inženjera koji su nekada radili u IHP Prahovu i 15 mlađih inženjera koji danas rade u Elixir Prahovu.
Domaćini ovog, sada već tradicionalnog „Vidovdanskog sabora“ bili su Branko Marković, zamenik direktora društva za korporativne poslove Elixir Prahova i Mladen Trišić, konsultant Industrijskog muzeja Elixir Prahovo.
Ovaj dan obeležavamo kao „Vidovdanski sabor“, to je okupljanje IHP-ovaca i Elixir-ovaca, ljudi koji su utemeljili ovu hemijsku industriju. Došli su penzioneri i drago nam je da se sa njima družimo i da ispričaju svoja iskustva. Ovde su i naše mlade kolege koje nastavljaju tradiciju ove hemijske industrije, koja se ponovo zove „gigant s Dunava“, pošto je nekada, osamdesetih godina nosio taj epitet. Mi smo ponovo „gigant s Dunava“, zbog svega što smo do sada uradili, a mnogo toga je i planirano tako da nas očekuje svetla budućnost
rekao je Branko Marković.
Evocirajući sećanja na hemijsku industriju u Prahovu Mladen Trišić, konsultant Industrijskog muzeja Elixir Prahovo je istakao kako već 46 godina radi na toj lokaciji.
Po odlasku u penziju sam došao na ideju da napravim Industrijski muzej, koji bi bio spona između starih i mladih, simbioza iskustva i mladosti, rutine i energije koju imaju mladi inženjeri. Muzej je otvoren na Vidovdan pre tri godine i hibridnog je tipa, govori o istoriji Prahova kao osnovi za sadašnjost, a sadašnjosti kao osnovi za budućnost. On povezuje sve etape Prahova od 1960. do danas
naveo je Trišić.
Kako je nekada bilo raditi u IHP Prahovu podsetio je i Radiša Mladenović, bivši radnik tog industrijskog kompleksa, ali i Elixira u godinama kada je uspostavljao svoj koncept proizvodnje i razvoja.
Moje prvo radno mesto bilo je u ovoj fabrici i ja sam dete Prahova. Danas sam stariji, ali je meni Prahovo pod jedan, pod A, sve ostalo pod B, u nekom profesionalnom smislu. Radio sam u većini pogona, zaokružio sam potpuno taj proizvodni lanac. Najvažnija je fosforna kiselina, od nje sve potiče, ona se posle disperguje u ostale pogone za jedinična đubriva, kompleksna đubriva. Radili smo i fosforne soli, natrijum tripolifosfat – on je bio za deterdžente. Više se taj proizvod ne proizvodi jer je zabranjen kao sastav deterdženata, ali je ta fabrika bila dobar osnov za dalji razvoj za prečišćavanje kiseline. Tako se raznim fazama prečišćavanja došlo do kvaliteta food grade kiseline. To je neki vrh koji sada daje osnovu za neki dalji razvoj na višem stepenu
objasnio je Mladenović.
Na pitanje da li je zadovoljni kako Elixir sada izgleda, odgovara da je deo ekipe koja se i ranije borila za opstanak Prahova, za koji ocenjuje da je bio prokažen kao „fabrika bez perspektive“.
A napredak Prahova je tek krenuo kada je došao Stanko Popović, odnosno Elixir i potpuno razumeo koncept i značaj tehnologije koji ova fabrika ima – značaj za razvoj i za dogradnju u raznim proizvodnim lancima
naglasio je nekadašnji zaposleni u penziji Mladenović.
Govoreći o razlozima zbog kojih je kao mladi inženjer pre 10 godina došao da radi u Elixir Prahovo, kolega Goran Mladenović, direktor proizvodnje naveo je da ga je u Prahovo dovelo praćenje njegovog poziva i interesovanja. Poredeći uslove za rad u tom periodu u odnosu na danas, on je ocenio da su počeci bili teški zato što su fabrike bile u izgradnji.
Sada je sve mnogo bolje i kvalitetnije, poštuju se standardi zaštite životne sredine. Trudimo se da radimo što bolje i u interesu fabrike i okruženja. Započeli smo puno projekata, poput nove fabrike za proizvodnju kristalnog đubriva (TMAP) i nove fabrike fosforne kiseline koji su važni u pogledu količine proizvodnje i energetske efikasnosti
istakao je Goran Mladenović.
Industrijski muzej Elixir Prahovo prikazuje razvoj fabrike kroz fotografije i eksponate, a sadrži više od hiljadu fotografija koje svedoče o razvoju fabrike i kompleksa Elixir Prahovo.
