Matthias Predojević, potpredsednik za korporativni razvoj, predstavio je projekte Elixir Group u oblasti razvoja obnovljivih izvora energije na panelu „Realna iskustva na projektima primene vodonika“, u okviru Druge međunarodne konferencije o vodoniku u Beogradu. Konferenciji su prisustvovale i kolege Bojan Carić, inženjer specijalista mašinstva i Radoš Nišević, specijalista strateškog planiranja projekata. Tom prilikom, kolega Predojević je poručio da hemijska industrija mora biti dekarbonizovana i održiva.
Održivost će diktirati buduću profitabilnost. Dekarbonizacija je prisutna u svim našim projektima. Za sopstvene potrebe ćemo izgraditi prvu fabriku za sagorevanje industrijskog otpada u Srbiji. To je zahtevan projekat. Analizom smo utvrdili da je otpad mogući resurs, koji se trenutno izvozi pretežno u Austriju i Nemačku. Videli smo šansu da zamenimo upotrebu uglja. To je poslovna prilika, mnogo adekvatnija u poređenju sa fosilnim gorivima. Više od 50 odsto naših potreba za vodenom parom ćemo podmiriti na taj način. To će biti plus za domaću privredu koja generiše industrijski otpad, a neće morati više skupo da ga izvozi, a smanjiće i emisije ugljen-diokisda (CO2). To je dekarbonizacija, ali će biti i doprinos za domaću industriju koja će na taj način ostvariti i cirkularnost. U samoj proizvodnji nemamo puno emisija. Izvozimo u 80 zemalja, pretežno u Evropsku uniju (EU), tako da nam je CBAM vrlo aktuelan. Imamo tim koji to prati. CBAM je primenjiv na naše proizvode i oni su po CO2 otisku u istom rangu sa proizvodima iz EU, ili su dosta niži. Tu idemo korak dalje, gledamo kako da optimizujemo naše tehnološke procese.
objasnio je Predojević
On je podsetio da je cirkularnost u fokusu Elixir Group-e i da se u proizvodnji koriste nusproizvodi drugih industrija, poput sirovine koja se koristi za poliranje aluminijuma u auto industriji. Na taj način se dekarbonizuje proizvodnja. Takođe, podsetio je na projekte razvoja obnovljivih izvora energije u Elixir Prahovu.
Prahovo je već povezano na hidroelektrane, gledamo da u budućnosti samostalno proizvodimo obnovljivu energiju. Imamo koncept za solarni i vetro park. U Istočnoj Srbiji smo u najsunčanijem regionu i to je prednost. Imamo infrastrukturu i spremni smo da uložimo u obnovljive izvore energije.
istakao je Mathhias Predojević
Moderator panela Jasmina Trbović, rukovodilac Sektora za dualno obrazovanje i celoživotno učenje Nemačko-srpske privredne komore, je navela da je u Srbiji jedan od glavnih izazova razvoj infrastrukture za proizvodnju i skladištenje, koja je uz razvoj obnovljivih izvora energije preduslov za proizvodnju zelenog vodonika. Takođe, regulatorni okvir je još u razvoju, što je ocenila kao prepreku za brži napredak. Na njeno pitanje koji su najveći tehnološki izazovi sa kojima se Elixir suočava u proizvodnji zelenog vodonika, kolega Predojević je objasnio da je zeleni vodonik tek u razvoju, kao i da prvo mora biti usvojen regulatorni okvir, poput zakona i pravilnika, zatim Srbija mora uložiti još više u obnovljive izvore energije i tek kada njegova cena bude pala, onda i vodonik može postati gorivo i sirovina za neke proizvode.
Potražnja tržišta je prvi indikator, komponenta zaštite životne sredine je važna, ali bez ekonomske isplativosti ne može svaka kompanija to sebi da priušti. Može samo u manjem segmentu kao deo razvoja. Zeleni vodonik sada ni kao proizvod ne može da se stavi u promet. Primena zelenog vodonika mora da počne od države, nauke i univerziteta. Ta tehnologija se koristi decenijama kao sirovina. U Srbiji postoji znanje, ali neko mora da pokrene inicijativu. Mi pratimo tržište. Prvo mora da postoji jasna strategija u državi, ceo lanac, da bi srpska privreda prepoznala mogućnost i ušla u investicije. Nama je cilj da do 2035. budemo karbon neutralni i u svim projektima koje realizujemo to je izvodljivo.
rekao je Predojević
On je zaključio da je tehnologija primene vodonika primenljiva i čista, ali je trenutno skupa. Omasovljenjem primene, kao što se desilo sa drugim tehnologijama poput solarnih panela, cene zelenog vodonika bi bila pristupačnija privredi.
Na panelu su učestvovali i Tomo Martinović, direktor Go2Power, Lazar Radovanović, Business Development Manager u Siemens Energy, Slobodan Nikolić, Technical support specialist u Toyota Srbija Beograd i Changhoo Oh, Senior Manager u H2 & Smart Business Department Hydrogen.
