U okviru 39. Kongresa o procesnoj industriji – Procesing ’26 održan je okrugli sto „Industrija i klimatski zahtevi: smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, monitoring i regulatorni okvir“, posvećen izazovima koje nova evropska i domaća regulativa donosi industriji. Moderator panela bila je Stanislava Simić, direktorka Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije (ASEII), dok su u diskusiji učestvovali Strahinja Lazarević, menadžer strateškog planiranja Elixir Group, Boško Maravić, EHSG menadžer kompanije Beo Čista Energija, i Aleksandar Simić, ekspert za održivi razvoj i inovacije iz kompanije Clima Peritia.
Otvarajući diskusiju, Stanislava Simić istakla je da će u narednim godinama najveći uticaj na industriju imati smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i regulatorni okvir koji se ubrzano razvija u Evropi i Srbiji.
Od 1. januara 2026. godine CBAM mehanizam Evropske unije (EU) ušao je u punu primenu, čime su emisije ugljen-dioksida postale ne samo klimatsko, već i trgovinsko i tržišno pitanje. Kompanije koje izvoze na evropsko tržište više nisu suočene samo sa obavezom izveštavanja, već i sa posledicama ugljeničnog otiska svojih proizvoda
Posebnu pažnju privukla su iskustva kompanija koje su već prošle prve procese monitoringa i verifikacije emisija. Kolega Strahinja Lazarević predstavio je iskustvo komapnije Elixir Prahovo, koja je ove godine prvi put uspešno verifikovala izveštaj o emisijama gasova sa efektom staklene bašte za 2025. godinu.
Proces verifikacije prošao je uspešnije nego što smo očekivali, zahvaljujući dobro pripremljenom monitoring planu i kvalitetnoj saradnji između EHS sektora i proizvodnih timova. Istovremeno smo stekli dragoceno iskustvo koje će nam pomoći da dodatno unapredimo procese monitoringa i izveštavanja.
rekao je Lazarević.
On je istakao da domaći regulatorni okvir prati apsolutne emisije postrojenja, dok evropski CBAM mehanizam uvodi dodatne zahteve koji obuhvataju i indirektne emisije nastale potrošnjom električne energije, kao i emisije sadržane u sirovinama koje se koriste u proizvodnji.
Pored ukupnih emisija postrojenja, za potrebe CBAM-a neophodno je izračunavati i intenzitet emisija po toni proizvoda, što predstavlja dodatni nivo složenosti. Dobra vest je da smo već ugovorili verifikaciju za obe fabrike i spremni smo za narednu fazu usklađivanja sa evropskim zahtevima.
naglasio je Lazarević.
Govoreći o mogućnostima dekarbonizacije, Lazarević je istakao da Elixir Group najveći potencijal za smanjenje emisija vidi u kombinaciji energetske efikasnosti, korišćenja alternativnih goriva i optimizacije postojećih proizvodnih procesa.
Kada govorimo o dekarbonizaciji, obnovljivi izvori energije, poput solarnih elektrana i vetroparkova, svakako jesu deo rešenja, ali samo jedan deo. U našem slučaju značajan deo emisija povezan je sa potrebom za toplotnom energijom. Zato je prvi korak unapređenje energetske efikasnosti i primena novih tehnologija koje smanjuju potrošnju energije po jedinici proizvoda.
objasnio je Lazarević.
Kao primer naveo je novu fabriku fosforne kiseline po HDH tehnologiji, koja će po završetku imati dvostruko manju potrebu za vodenom parom po jedinici proizvoda u odnosu na postojeća tehnološka rešenja.
Prethodna decenija bila je prilika da kompanije koje žele ozbiljno da ulažu u održivost i nove tehnologije izgrade potpuno nova postrojenja. To je put koji je izabrao i Elixir. Međutim, čak i uz značajna unapređenja energetske efikasnosti, određeni deo energetskih potreba će uvek postojati i pitanje je kako ga dugoročno supstituisati. Zato će pored obnovljivih izvora energije važnu ulogu imati alternativna goriva i biomasa.
naveo je Lazarević.
On je dodao da nije dovoljno oslanjati se samo na kupovinu električne energije iz obnovljivih izvora, već da kompanije moraju razvijati sopstvene modele smanjenja emisija i dugoročne strategije energetske tranzicije.
Moja preporuka industriji je da prvo sagleda mogućnosti za unapređenje energetske efikasnosti, a zatim da definiše optimalan miks obnovljivih i alternativnih izvora energije. To je najrealniji i najodrživiji put ka smanjenju emisija.
naglasio je Lazarević.
On je poručio predstavnicima domaće industrije da na vreme planiraju aktivnosti dekarbonizacije i pažljivo procene trenutak kada će efekti postepenog ukidanja besplatnih emisijskih jedinica postati značajno opterećenje za poslovanje. Kako je istakao, retke su kompanije koje danas mogu da se smatraju klimatski neutralnim, posebno u energetski intenzivnim industrijama, ali je važno da se na vreme započne sa merama za smanjenje emisija.
Ukidanje besplatnih emisija intenziviraće se tokom 2029. i 2030. godine, zbog čega kompanije do tada treba da urade sve što je u njihovoj moći kako bi unapredile energetsku efikasnost, smanjile emisije i pripremile se za nove tržišne i regulatorne uslove.
kazao je Lazarević.
Govoreći o dekarbonizaciji, Aleksandar Simić je ukazao da ona danas zavisi od kombinacije regulatornih zahteva, očekivanja kupaca i finansijskih institucija koje sve više vrednuju klimatsku otpornost projekata koje finansiraju.
Kompanije se danas suočavaju sa zahtevima da mere, dokumentuju i verifikuju svoj ugljenični otisak. Dok pojedine organizacije tome pristupaju strateški i sistemski, druge još uvek rade samo ono što je neophodno da zadovolje regulatornu formu.
ocenio je Simić.
On je dodao da pitanje dekarbonizacije postaje sve bliže kompanijama, kako kroz regulatorne zahteve tako i kroz investicione odluke i zahteve tržišta. Kao jedan od najvećih izazova izdvojio je skladištenje energije, posebno električne energije, ističući da će organizacije morati da prepoznaju značaj dekarbonizacije kao poslovne prilike, a ne samo kao regulatorne obaveze. Kako je naveo, pitanje emisija ugljen-dioksida danas je postalo sastavni deo dugoročnih strategija kompanija.
O značaju kvalitetnih podataka i sistema monitoringa govorio je i Boško Maravić iz kompanije Beo Čista Energija i istakao da upravljanje emisijama u postrojenjima za energetsko iskorišćenje otpada zahteva detaljno planiranje, modelovanje i stalno preispitivanje podataka. Kako je naveo, emisije se ne odnose samo na stacionarne izvore, već i na deponijske procese, zbog čega je važno razumeti šta se meri, kako se proračunava smanjenje emisija i na koji način se ti podaci kasnije koriste.
Savet je da se sa planiranjem krene na vreme i da se podaci redovno preispituju, jer proces od planiranja, modelovanja i merenja traje dugo. Pouzdani podaci i dobre analize su osnova svega. Postrojenje u Vinči projektovano je za 510.000 tona otpada, dok se sada suočava sa količinama od oko 680.000 tona, što dodatno pokazuje važnost prilagođavanja modela realnim uslovima rada. Najvažnije je da se sa planiranjem krene na vreme i da se podaci kontinuirano proveravaju. Bez kvalitetnih podataka nije moguće ni upravljati emisijama niti planirati njihovo smanjenje
rekao je Maravić.
Zaključak panela bio je da su planiranje projekata, kvalitet podataka, pouzdan monitoring, verifikacija emisija i pravovremeno prilagođavanje novim regulatornim zahtevima najvažniji za konkurentnost industrije u buduće.
Industrija 5.0 i veštačka inteligencija u fokusu
U okviru Procesinga ’26 održan je i okrugli sto „Industrija i veštačka inteligencija: od digitalne spremnosti do industrije 5.0“, na kojem su stručnjaci iz akademske zajednice i privrede razgovarali o mogućnostima i ograničenjima primene veštačke inteligencije u industrijskim procesima. Moderator panela bio je Milovan Medojević iz Instituta za veštačku inteligenciju Srbije, a učestvovali su Katarina Ruvidić, specijalista za održivi poslovni razvoj Elixir Group, prof. dr Vladan Devedžić sa Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, dr Andrija Petrović iz kompanije Factory, prof. dr Nenad Mitrović sa Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Miodrag Karamarković.
Otvarajući diskusiju, Medojević je istakao da razvoj hardvera trenutno ne prati u potpunosti mogućnosti koje donose savremeni AI alati, zbog čega će biti posebno zanimljivo pratiti na koji način će industrija razvijati sopstvena rešenja i modele primene veštačke inteligencije.
Govoreći iz ugla industrije, Katarina Ruvidić istakla je da Elixir Group u veštačkoj inteligenciji vidi značajnu priliku za razvoj održive industrije.
Naši direktori u veštačkoj inteligenciji vide ogromnu šansu za održivu industriju, jer smo svi svesni ograničenosti resursa i brzine promena sa kojima se danas suočavamo. Pre dve i po godine ChatGPT je postavio standard onoga što veštačka inteligencija može da uradi, ali smo vrlo brzo shvatili da industrijski procesi nisu toliko jednostavni.
rekla je Ruvidić.
Ona je objasnila da je Elixir Group tokom poslednje dve godine intenzivno istraživala gde veštačka inteligencija može doneti konkretnu vrednost proizvodnim procesima.
Vrlo brzo smo korigovali očekivanja i počeli da posmatramo veštačku inteligenciju kao još jednu tehnologiju i alat za rešavanje konkretnih izazova. Danas analiziramo koje probleme u proizvodnji možemo da rešimo njenom primenom. Za nas veštačka inteligencija ima smisla samo ako donosi merljive rezultate, bolji kvalitet proizvoda, manju potrošnju energije i efikasnije procese. Početna euforija je prošla, ostala je realnost i pitanje kako ovu tehnologiju primeniti na pravi način.
istakla je Ruvidić.
Govoreći o konkretnim projektima, ona je navela da su digitalni blizanci bili među prvim rešenjima koja su u Elixir Group prepoznata kao potencijalno značajna za unapređenje proizvodnje.
Digitalni blizanci izdvojili su se kao jedno od najsigurnijih rešenja za simulaciju procesa i testiranje različitih scenarija u sistemima koji zahtevaju visok nivo bezbednosti. Međutim, vrlo brzo smo shvatili da nam nedostaju kvalitetni podaci. Upravo je prikupljanje, obrada i validacija podataka jedan od najvećih izazova sa kojima se danas suočavaju kompanije koje žele ozbiljno da koriste veštačku inteligenciju.
rekla je Ruvidić.
Ona je dodala da je Elixir Group prošle godine pokrenula kontrolisani pilot-projekat korišćenja ChatGPT-a, iz kojeg su proizašli značajni zaključci o stvarnim mogućnostima i ograničenjima ove tehnologije.
Pokazalo se da dostupnost tehnologije ne znači automatski njeno uspešno usvajanje. Zbog toga verujemo da će obrazovanje zaposlenih i razvoj nove digitalne pismenosti biti među najvažnijim zadacima u narednom periodu
poručila je Ruvidić.
Profesor Vladan Devedžić podsetio je da veštačka inteligencija nije nov fenomen, već rezultat višedecenijskog razvoja računarskih nauka.
Ono što danas nazivamo veštačkom inteligencijom zapravo je tehnologija koja je već postala sastavni deo savremenog društva. Više ne govorimo o budućnosti, već o tehnologiji koja je svuda oko nas. Pitanje više nije da li će neko koristiti AI, već koliko brzo će ga prihvatiti i na koji način će ga primeniti
rekao je Devedžić.
O izazovima koje primena AI donosi budućim generacijama inženjera govorio je prof. dr Nenad Mitrović.
Veštačka inteligencija predstavlja moćan alat, ali njena pouzdanost i dalje zahteva kritičko sagledavanje rezultata. Iskusni inženjeri mogu da procene da li odgovor koji generiše AI ima smisla ili ne, dok je to mnogo teže za nekoga ko tek ulazi u profesiju. Zato je važno da studenti pre svega razumeju fizičke i tehnološke procese koji se odvijaju u pozadini, jer je AI samo alat, a ne zamena za inženjersko znanje
Slično mišljenje izneo je i dr Andrija Petrović, ocenjujući da veštačka inteligencija nije promenila osnovne principe inženjerskog rada.
Zakoni fizike su isti kao i pre pojave veštačke inteligencije. Alati su izuzetno korisni, ali čovek koji ne razume problem neće postati stručnjak samo zato što koristi AI. Zbog toga je važno razvijati logičko razmišljanje i sposobnost kritičke analize, kako bi tehnologija bila iskorišćena na pravi način.
rekao je Petrović.
Iz perspektive energetske i petrohemijske industrije govorio je dr Miodrag Karamarković, koji je istakao da industrija primeni veštačke inteligencije pristupa oprezno.
U industrijama u kojima su bezbednost i pouzdanost ključni prioriteti, AI se i dalje uvodi postepeno. Kompanije prepoznaju njen potencijal, ali istovremeno žele da zaštite svoje podatke i intelektualnu svojinu. Zato se najčešće koriste jednostavniji i provereni modeli, dok se složenija rešenja uvode tek nakon detaljnih analiza i testiranja.
rekao je Karamarković.
Zaključak panela bio je da veštačka inteligencija više nije tehnologija budućnosti, već alat koji već danas menja način rada industrije. Međutim, njena uspešna primena zavisiće pre svega od kvaliteta podataka, stručnosti ljudi koji je koriste i sposobnosti kompanija da prepoznaju gde ona može da donese stvarnu poslovnu vrednost.
