U Srbiji je u toku žetva kukuruza, a rezultati pokazuju značajnu varijabilnost prinosa u zavisnosti od regiona i parcela. Iako je kukuruz tokom jula, u najvažnijoj fazi oplodnje, imao povoljne uslove i dobro formirane klipove, visoke avgustovske temperature i nedostatak vlage prekinuli su pozitivan trend upravo tokom nalivanja zrna. Sličan scenario zabeležen je i kod soje, čija žetva tek predstoji, a koja je tokom leta pretrpela snažan toplotni i sušni stres.
Niz nepovoljnih sezona već je promenio i odluke domaćih poljoprivrednika, za Šabačke novosti objašnjava Milan Vujić, menadžer agronomske podrške prodaji Elixir Group. Površine pod kukuruzom u Srbiji smanjene su za više od deset odsto, dok je pad kod soje još izraženiji, tradicionalni proizvođači smanjili su površine pod ovom kulturom za gotovo 40 odsto, opredeljujući se, između ostalog, za suncokret.
– Višegodišnji kontinuitet nepovoljnih klimatskih uslova ostavio je trag ne samo na prinose već i na strukturu setve. Proizvođači se prilagođavaju iskustvima iz prethodnih sušnih godina, što se vidi i kroz izbor kultura i hibrida koji mogu bolje da odgovore na sve izraženije vremenske ekstreme
kaže Vujić.
Dobar razvoj useva prekinule avgustovske vrućine
Kukuruz je jedna od najvažnijih poljoprivrednih kultura na svetu, sa godišnjom proizvodnjom od oko 1,2 milijarde tona. Najveći proizvođači su SAD, Kina i Brazil, dok klimatske promene sve više utiču i na način njegove proizvodnje.
Jedan od odgovora je sve veća zastupljenost hibrida kraće vegetacije, odnosno ranijih FAO grupa zrenja, kako bi biljke najosetljivije faze razvoja prošle pre najintenzivnijih julskih i avgustovskih vrućina. Ovakav pristup sve je prisutniji i na domaćim njivama.
Kukuruz je naročito osetljiv na visoke temperature i nedostatak vlage tokom oplodnje i nalivanja zrna, jer se upravo tada formiraju ključne komponente budućeg prinosa. Ako se deficit vlage javi u tim fazama, dolazi do poremećaja fizioloških procesa i biljka ne uspeva da ostvari svoj puni biološki potencijal
objašnjava Vujić.
Arhiva, jul 2026. godine
Arhiva, jul 2026. godine– Posle veoma dobre oplodnje imali smo razloga za optimizam. Međutim, visoke avgustovske temperature donele su snažan termički stres upravo tokom nalivanja zrna. Došlo je do ubrzane translokacije hranljivih materija i prevremenog odumiranja lisne mase, zbog čega zrno na pojedinim parcelama nije uspelo dovoljno da se nalije. Očekujemo zrno manjeg hektolitra i veoma varijabilne, a na delovima terena i veoma loše prinose – navodi Vujić.
Koliki će prinosi na kraju biti, teško je proceniti jedinstveno za celu zemlju. Razlike će biti izražene čak i između pojedinih lokaliteta, u zavisnosti od količine padavina, karakteristika zemljišta i primenjenih agrotehničkih mera.
Soje manje za gotovo 40 odsto
Još izraženije posledice višegodišnjih nepovoljnih sezona vide se kod soje. Tradicionalni proizvođači smanjili su površine pod ovom kulturom za gotovo 40 odsto, a deo njiva preusmeren je na proizvodnju suncokreta.
To je značajna promena imajući u vidu poziciju koju domaća proizvodnja može da ima na evropskom tržištu. Globalna proizvodnja soje iznosi oko 390 miliona tona, a prednjače Brazil, SAD i Argentina. Istovremeno raste tražnja za genetski nemodifikovanom, odnosno GMO-free sojom, segmentom u kojem Srbija zadržava konkurentsku poziciju na evropskom tržištu.
Ovogodišnji usev, međutim, ponovo je prošao kroz veoma težak period.
– Soja je pretrpela snažan udar abiotskog stresa. Visoke temperature i nedostatak padavina tokom cvetanja i formiranja mahuna doprineli su intenzivnijem opadanju cvetova i slabijem zametanju zrna. Kasnije, tokom nalivanja, nedostatak zemljišne i vazdušne vlage dodatno je ograničio mogućnost biljke da formira odgovarajuću masu zrna, što će se na pojedinim lokalitetima direktno odraziti na prinos po hektaru,a prvi otkosi i ove godine ne pokazuju ohrabrujuće rezultate – kaže Vujić.
Arhiva, jul 2026. godineKako biljku pripremiti za stres
Na vremenske uslove proizvođači ne mogu da utiču, ali njihove negativne posledice mogu donekle da ublaže pravilnom i pravovremenom agrotehnikom. U godinama sa visokim temperaturama i dugim periodima bez padavina posebno do izražaja dolaze plodnost zemljišta i izbalansirana mineralna ishrana biljaka.
– Kada znamo da ne možemo da utičemo na to kada će pasti kiša i koliko će trajati toplotni talas, cilj je da biljci obezbedimo što bolje uslove da iskoristi vlagu kada je ima i da što duže izdrži kada nastupi stres. Zato pravilna i izbalansirana mineralna ishrana ostaje jedna od najvažnijih agrotehničkih mera, čak i u godinama kada je realno očekivati umanjene prinose.
ističe Vujić.
Kod soje svaki od osnovnih hranljivih elemenata ima svoju ulogu. Iako ova biljka kroz simbiozu sa bakterijama može da fiksira azot iz vazduha, njegova dostupnost važna je u početnim fazama, dok se na korenu ne razviju kvržice. Azot je istovremeno važan za stvaranje aminokiselina i proteina, kao i hlorofila, čime doprinosi dužem očuvanju aktivne lisne mase tokom nalivanja zrna.
– Fosfor stimuliše razvoj snažnog i dubokog korenovog sistema, što biljci omogućava da bolje koristi raspoloživu vlagu. Neophodan je i za pravilan razvoj i rad korenskih kvržica koje fiksiraju azot, ali i u generativnim fazama – tokom cvetanja, formiranja mahuna i zrenja. Kalijum, sa druge strane, ima jednu od ključnih uloga u regulisanju vodnog bilansa biljke, zbog čega je naročito značajan u uslovima suše.
objašnjava Vujić
Upravo se tokom ekstremnih sezona, dodaje, najbolje vidi značaj dugoročnog ulaganja u plodnost zemljišta.
– Dobro ishranjena biljka može bolje da iskoristi svaku dostupnu količinu vode i da spremnije dočeka stresni period. Agrotehnikom ne možemo da poništimo posledice dugotrajne suše i ekstremno visokih temperatura, ali možemo da pomognemo biljci da sačuva svoj potencijal što duže i takve uslove podnese sa manjim posledicama.
zaključuje Milan Vujić
