Prosečni prinosi pšenice ove godine u mnogome zavise od vremenskih uslova, ali se očekuje da će prinos biti između četiri i 4,3 tone po hektaru. Prema rečima stručnjaka sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, Novice Mladenova, pšenica je sada mlečnoj fazi, kada traju procesi nalivanja zrna, a tek kada uđe u voštanu fazu, može se sa većom sigurnošću prognozirati prinosi.
“Iako prizvodnja pšenice traje deset meseci, iskustvo nas uči da do poslednjih dana vegetacije ne možemo sa sigurnošću predvideti ni prinos. Ipak, ako se moram izjasniti, očekujem da će prinosi pšenice biti na nivou ili nešto iznad višegodišnjeg proseka od četiri do 4,3 tone po hektaru, uz velika variranja od parcele do parcele, u zavisnosti od agrotehnike”, rekao je Mladenov na manifestaciji Dani polja u Subotici.
Dodaje da procenu prinose otežavaju i vremenski uslovi koji su pratili vegetaciju, ne samo pšenice, nego i svih strnih žita.
“Imali smo izuzetno sušnu jesen i setvu u otežanim uslovima, nakon čega su došli povoljni uslovi za nicanje, zahvaljujući čemu se pšenica dosta dobro razvijala. Nakon blage zime, došlo je do bujanja useva, a nakon toga izuzetno kišovito proleće, sa malo sunčanih dana, što je sve dovelo do izduženja biljaka i njihovog poleganja, dosta ranije i u većem procentu u odnosu na prethodne vegetacije”, rekao je Mladenov.
Na Danima polja u organizaciji Poljoprivredne stručne službe Subotica (PSS) predstavljeni su dosadašnji rezultati vegetacije oko 35 sorti strnih žita, ječma, ozimog ovsa, raži i pšenice.
Što se pšenice tiče, zastupljene su gotovo sve sorte koje su u širokoj proizvodnji, kao i sorte u fazi ispitivanja.
“Na poljima pšenice gde je primenjena puna agrotehnika i saveti struke, i gde nije došlo do poleganja, mogu se očekivati nadprosečni prinosi hlebnog zrna. Prosečni prinosi u poslednjih desetak godina u Subotici su oko 4,5 tona a na odglednom polju očekujemo prinose od preko šest tona po hektaru”, kaže direktor PSS Damir Varga.
Manifestaciji je prisustvovao veliki broj poljoprivrednika i stručnjaka, a već su počele kalkulacije koja bi cena žita opravdala proizvodnju i donela profit.
Prema nekim računicama koje su se mogle čuti među poljoprivrednicima, s obzirom da je ovogodišnja proizvodnja za 25 do 30 odsto skuplja u odnosu na prošlogodišnju, cena od 20 dinara po kilogramu pšenice, uz prosečne prinose, pokriće samo troškove proizvodnje i neće doneti zaradu.
