Na sto osmu godišnjicu smrti Stevana Stojanovića Mokranjca u Negotinskoj gimnaziji premijerno je izvedena monodrama Ja ću tebi ljuba biti po tekstu Sanje Radosavljević, a u izvođenju glumice Ljiljane Jakšić. Sala Negotinske gimnazije bila je ispunjena do poslednjeg mesta, a publika je pokazala veliko interesovanje za ovu formu muzejskog predstavljanja.
Monodrama o vanvremenskoj ljubavi – sjajna Ljiljana Jakšić u ulozi Mokranjčeve žene Marije.
Stevan Stojanović Mokranjac, jedan od najistaknutijih ličnosti u istoriji srpske muzičke kulture, pored Rukoveti, ostao je upamćen po ljubavi prema svojoj supruzi Mariji. Monodrama Ja ću tebi ljuba biti svedoči vanvremenskoj ljubavi između Mokranjca i Marije oživljavajući bogato kulturno nasleđe epohe u kojoj je živeo i stvarao naš kompozitor.
U scenografiji koja oslikava Mokranjčevu sobu, uz njegova pisma i razglednice koje čuva Muzej Krajine i portret koji je načinio Uroš Predić, Ljiljana Jakšić je glumeći hrabru, ali nežnu Mariju, prenela publici uzbudljivu ljubavnu priču, sa puno emocija i radosti.
Priča je bazirana na intimnoj korespondenciji između Marije i Stevana, koristila sam i brojnu literaturu tokom pisanja teksta, ali sam ga najviše bazirala na pismima i razglednicama koje se čuvaju u našoj zbirci, na osnovu koje mi upoznajemo i drugu stranu Mokranjčeve ličnosti jer svi znamo da je Mokranjac pokretač muzičkog stvaralaštva u Srbiji, vrsni poznavalac folklora, etnomuzikolog, muzički pedagog. Putem ove monodrame ga upoznajemo i kao čoveka, da je bio topao, emotivan, nežan, brižan i nadasve privržen svojoj porodici.
Sanja Radosavljević, kustos pedagog negotinskog muzeja, autor teksta monodrame Ja ću tebi ljuba biti
Ljiljana je u glavnoj ulozi gledaocima je približila porodičnu stranu rodonačelnika sprske umetničke muzike, kao i sećanje na mnoge znamenite savremenike tog perioda, koji su ostavili trag za buduće generacije. Monodrama prati Mokranjčevu i Marijinu ljubavnu priču od prvog susreta, braka, majčinstva, do Marijine strepnje zbog Mokranjčeve bolesti i žala zbog oproštaja za voljenim čovekom.
– Ono što je najviše plenilo od prvog čitanja to je velika emocija, ljubav kakve danas retko ima, ako ima, ali i to što je Sanja Radosavljević divno isplela taj tekst, što je istinita i emotivna priča. O tome treba raditi predstave, o tome treba da se piše, da se snima, zaista, nekako smo u velikoj brzini. Sve manje se obraća pažnja na nešto što je velika ljubav, na nešto što su veliki ljudi kao što je Mokranjac uradili.
Ljiljana Jakšić, glumica
Elixir Fondaciji Povelja za podršku inovativnom radu Muzeja Krajine.
Očuvanje kulturnog nasleđa, kao i uslova za rad u kulture jedan je od segmenata kojima pružamo podršku. Za doprinos ovom projektu, kao veliki dobrotvor, Elixir Fondacija dobila je Povelju za doprinos u zaštiti kulturnih dobara Muzeja Krajine u Negotinu.
Muzejski teatar inovativni je pristup prezentaciji kulturnog blaga koje čuvaju naše ustanove kulture, zbog čega smo s radošću pružili podršku Muzeju Krajine. Ova predstava nadovezala se na nadaleko čuvene Mokranjčeve dane i predstavlja svojevrsni omaž stvaralaštvu velikog majstora muzike, čoveka čije je delo nadživelo vreme u kom je nastalo. Naše je da tu uspomenu sačuvamo i osvetlimo za sve poštovaoce njegovog velikog dela.
Margareta Musić, direktorka Elixir Fondacije
Muzej Krajine planira gostovanja ove predstave i u drugim gradovima Srbije, kroz saradnju sa drugim ustanovama kulture.