Žetva pšenice počela je širom Srbije, a prvi kombajni već su ušli u njive. Kakvi su prvi rezultati, kako su na ovogodišnji rod uticali vremenski uslovi i šta proizvođači mogu da očekuju kada je reč o prinosu i kvalitetu zrna, za Šabačke Novosti govorio je Dejan Jocić, senior produkt menadžer kompanije Elixir Group.
Intervju u nastavku prenosimo u celosti.
Kao najvažnija hlebna kultura na svetu, pšenica zauzima posebno mesto kako u ishrani stanovništva, tako i u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Smatra se da je odomaćena pre više od 8.000 godina, a danas se gaji na više od 240 miliona hektara širom planete, što je čini najzastupljenijom žitaricom. Istovremeno, svetska trgovina pšenicom veća je od trgovine svim ostalim ratarskim kulturama zajedno.
Pored ključne uloge u ljudskoj i stočnoj ishrani, pšenica ima i značajan agrotehnički značaj. Zauzima važno mesto u plodoredu i predstavlja odličan predusev za brojne ratarske i industrijske kulture, pre svega kukuruz. Zahvaljujući gustoj setvi, usev za sobom ostavlja zemljište sa manje korova i dobrim fizičkim osobinama, dok rana žetva često omogućava i postrnu setvu povrtarskih ili krmnih biljaka
objašnjava Jocić.
On ističe da je poslednjih godina zabaležen sve izraženiji uticaj nepovoljnih klimatskih faktora, poput visokih temperatura i nedostatka padavina tokom vegetacije prolećnih useva, koji je podstakao proizvođače da veći deo proizvodnje usmere ka ozimim kulturama. Zbog toga površine pod pšenicom i ostalim strninama beleže rast na teritoriji Republike Srbije.
Ovogodišnju proizvodnju obeležili su promenljivi vremenski uslovi. U pojedinim područjima tokom proleća zabeležen je nedostatak padavina, dok su kasni prolećni mrazevi ostavili posledice na useve, što će se odraziti na konačne prinose. Zbog toga će i rezultati ove godine biti neujednačeni i u velikoj meri zavisiti od lokalnih uslova i primenjene agrotehnike
naglašava Jocić.
Prema prvim informacijama sa terena, objašnjava on, prinosi se trenutno kreću od oko četiri tone po hektaru, a na pojedinim parcelama i manje, dok se u najuspešnijim proizvodnim područjima beleže prinosi i do osam tona po hektaru.
Ono što posebno ohrabruje jeste kvalitet ovogodišnjeg roda. Dosadašnje analize pokazuju dobre parametre kvaliteta zrna, pre svega kada je reč o sadržaju proteina i glutena, koji su od izuzetnog značaja za pekarsku industriju. Ipak, treba imati u vidu da je žetva tek na početku. U ovom trenutku uglavnom se žanju ranostasne sorte i parcele slabijeg proizvodnog potencijala, dok veliki deo useva još nije stigao za kombajniranje. Zbog toga je za konačne ocene prinosa i kvaliteta još uvek rano
naglašava Jocić.
Kako žetva bude odmicala, zaključuje naš sagovornik, očekuje se da će slika ovogodišnjeg roda biti potpunija, a prve procene ukazuju da bi Srbija i ove godine mogla da obezbedi dovoljne količine kvalitetne pšenice za domaće potrebe i izvoz.
