Ovogodišnji prinosi soje manji su za 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazali su najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Na ukupno zasejanih 206.485 hektara pod sojom, prosečan prinos je bio 1,5 tone po hektaru, odnosno 305.157 tona u celoj Srbiji. Ovome su u velikoj meri doprinele nepovoljne vremenske prilike, sušna i topla godina. Stručnjaci se slažu da se u prinosima već mogu videti uticaji klimatskih promena, ali da je i pored toga važno adekvatno primeniti osnovna đubriva.
Značaj soje u ishrani i industriji
Da je soja jedna od najznačajnijih ratarskih biljnih vrsta u svetu potvrđuje i Milan Vujić, menadžer agronomske podrške prodaji Elixir Group.
Seme sadrži od 35 do 50 odsto proteina i 17 do 24 odsto ulja. Proteini soje imaju skoro istu biološku vrednost kao i proteini životinjskog porekla, dok je ulje soje najrasprostranjenije u svetu. Zbog svoje visoke nutritivne vrednosti ima ogroman značaj kako u prehrambenoj, tako i u drugim granama industrije
objašnjava Vujić.
Agrotehničke karakteristike soje i uticaj na zemljište
On ukazuje da soja svojim korenovim sistemom ima pozitivan uticaj na strukturu zemljišta. Formiranjem kvržica na korenu u simbiozi sa bakterijama (Bradyrhizobium japonicum), soja ima sposobnost da vezuje azot iz vazduha. Tako, ne samo da podmiruje veći deo svojih potreba, već i za sobom ostavlja povoljan bilans azota u zemljištu. Zbog toga soja predstavlja odličan predusev za druge ratarske kulture.
Proizvodnja soje nije previše zahtevna i lako se može savladati. Uspešnu proizvodnju i visoke prinose nije moguće postići na parcelama gde nedostaju pojedina hraniva. Drugim rečima, česta praksa da primena NPK đubriva u potpunosti izostaje u usevu soje je greška. Na bogatim zemljištima sa dobrim vodno-vazdušnim režimom, koje ova biljna vrsta voli, neophodno je unositi količine hraniva koje biljka iznosi prinosom
ističe Vujić.
Primena NPK đubriva za postizanje visokih prinosa
Prema njegovim rečima, formulacije đubriva se biraju i količine određuju na osnovu planiranog prinosa, potreba biljaka za određenim hranivima, analize zemljišta, tehnologije gajenja, kao i uslova proizvodnje.
Kada posmatramo osnovne makroelemente, sa tonom prinosa zrna i odgovarajuće vegetativne mase soja iz zemljišta iznese oko 60 do 70 kilograma po hektaru azota (N), 16 do 27 kilograma po hektaru fosfora (P) i 30 do 60 kilograma po hektaru kalijuma (K). Većinu azota biljke soje usvajaju iz vazduha pomoću simbiozne aktivnosti sa bakterijama, ali je kroz đubriva u početnim fazama rasta do formiranja kvržica neophodno uneti manje količine ovog makroelementa. Tako se sa predsetvenom primenom preporučuje unošenje 30 do 40 kilograma po hektaru čistog azota
preporučuje menadžer agronomske podrške prodaji Elixir Group.
Pored azota, navodi Vujić, posredstvom niza fizioloških procesa kao što su fotosinteza, disanje, translokacija hraniva i drugih, za formiranje visokih i kvalitetnih prinosa podjednako važnu ulogu imaju i odgovarajuće količine fosfora i kalijuma. Tako fosfor, između ostalog, direktno utiče na broj grana i mahuna na biljci, kao i na broj i masu zrna soje. Formulacije Elixir Zorke koje su pogodne za primenu u usevu soje su NPK 8:15:15, NPK 6 24 12 i NPK 5 15 15.
Primena osnovnih NPK đubriva najčešće se izvodi u jesen sa osnovnom obradom zemljišta, ali se đubriva mogu primenjivati u proleće predsetveno i to po celoj površini ili u redove tokom setve soje. Ona je važna za postizanje visokih i stabilnih prinosa, posebno u uslovima klimatskih promena.
