Dvodnevni 38. Međunarodni kongres o procesnoj industriji – PROCESING ’25 održan u Negotinu obeležili su okrugli stolovi na kojima su razmatrane aktuelne teme iz oblasti procesne industrije, opreme pod pritiskom, energetike, energetske efikasnosti i upravljanja energijom, zaštite životne sredine, menadžmenta kvaliteta i standardizacije. U bogatom programu kongresa, naše kolege učestvovale su na tri panela „Značaj ESG izveštavanja“, „ETS postrojenja u Srbiji – presek stanja i planovi“ i „Otpad kao izvor energije“.

Učesnici okruglog stola „Značaj ESG izveštavanja“, među kojima je bila i koleginica Jelena Mago, senior specijalista strateškog planiranja i ESG, objasnili su zašto ESG postaje nezaobilazan standard u poslovanju koji usmerava kompanije u skladu sa konceptima održivog razvoja u oblastima životne sredine, društvene odgovornosti i korporativnog upravljanja.

– Elixir Group-a uspešno sprovodi sve mehanizme važne za ESG izveštavanje i održivost, sa preko tri decenije iskustva u implementiranju naprednih tehnologija i inovacija. Postavlja konstantno visoke standarde u proizvodnji hemijskih proizvoda. U industriji koja se jako brzo razvija, integrisana strategija održivosti je važna kako bi kompanija sačuvala svoju poziciju. U prethodnom periodu smo imali zahvalnu ulogu da sve ono što živimo i radimo, uobličimo u ESG Strategiju. Kroz nju smo razvili tri ključna stuba održivosti, a spram njih adekvatne strateške teme, uz mere kako ćemo te strateške ciljeve ispuniti. Kao i merljive pokazatelje naših ESG performansi – rekla je koleginica Mago.

Ona je podsetila da su to tri stuba, od kojih je prvi zeleni krug, koji obuhvata teme održive energije, dekarbonizacije, cirkularne ekonomije. Prema njenim rečima, u zelenom krugu je postavljen cilj da nulte neto emisije 2050. godine, uz ambiciozni cilj da Elixir do 2040. u potpunosti neutrališe emisije obuhvata 1 i obuhvata 2.

– Drugi stub je Sinergija i odgovornost, a odnosi se na naše zaposlene, komšije i poslovne partnere. Glavni cilj ovog stuba je društvena stabilnost i razvoj ljudi, kao i lokalne zajednice. Tu smo se obavezali da ćemo svake godine minimum 30 odsto donacija kroz održive projekte posvetiti poboljšanju kvaliteta života ljudi u lokalnoj zajednici. Treći stub predstavlja srž Elixir-a, a to je izvrsnost u proizvodnji, gde smo predstavili načela našeg poslovanja i proizvodnje, koji su kvalitet, inovativnost ili održivost uz glavni cilj da do 2025. u našem portfoliju imamo minimum 35 odsto premium proizvoda u ukupnim prihodima – ukazala je koleginica Mago.

Ona je podsetila da Elixir Group četiri godine za redom objavljuje Izveštaj o održivom poslovanju, kao i da je ove godine potpuno usklađen sa GRI okvirom.

Barbara Milovanović, senior konsultant u oblasti klimatskih promena i održivost u Ernst & Young-u osvrnula se na važne aspekte koje naša kompanija implementira u svom poslovanju.

– Sa Elixirom smo radili na izdavanju prve zelene korporativne obveznice u našoj zemlji. Radimo sa dosta kompanija i nivo koji Elixir Group ima je nadmašio sve ostale kompanije u Srbiji. Pre svega njihovo upravljanje, imaju ESG tim koji se sastoji od više članova i važno je što je njihov top menadžment uključen. U decembru prošle godine smo radili istraživanje o tome kolika je primena ESG aktivnosti u kompanijama u Srbiji i našli smo korelaciju da su kompanije u kojima je top menadžment uključen u ESG temu ima mnogo više performansi u okviru ESG-a. To je ono što Elixir pokazuje. Kada smo radili izdavanje zelene obveznice, postoji telo SPO (Second Party Opinions) koje radi eksternu kontrolu, proveravaju da li su projekti zaista zeleni ili ne. Oni su bili oduševljeni Strategijom dekarbonizacije Elixir Group-e koliko je temeljna. Pristup Elixir-a je takav da su sagledali sve rizike i adresirali ih, dali jasne ciljeve i prate ih. Važno je i to što izveštavaju po GRI, jer vrlo transparentno pokazuju kako sagledavaju rizike. Nivo posvećenosti Elixira ESG-ju je nešto što je mene oduševilo, naša ocena je bila da su lideri u toj oblasti – ocenila je Barbara Milovanović, senior konsultant u oblasti klimatskih promena i održivost u Ernst & Young-u.

Panelista je bio i Aleksa Vukićević, ESG Specialist for Corporate Clients Raifeisen banke, dok je moderator bio prof. dr Mladen Đurić, sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu.

Na panelu je zaključeno da je ESG izveštavanje ključni faktor u poslovanju i investicionim odlukama, kao i da njegov značaj raste kako regulativa postaje sve strožija, a zainteresovane strane sve zahtevnije.

Sistem za trgovinu emisijama Evropske unije (eng. EU Emission Trading System – EU ETS) je sistem za oporezivanje emitera CO2. Ova postrojenja zahtevaju merenja proizvodnog procesa i potrošnje goriva. U Srbiji su tokom 2024. godine izdate prve dozvole za emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Uvođenjem ovih dozvola uspostavljen je sistem za monitoring, izveštavanje i verifikaciju gasova sa efektom staklene bašte. Na okruglom stolu: „ETS postrojenja u Srbiji – presek stanja i planovi“ koleginica Ana Luković, direktorka EHS sektora Elixir Prahova predstavila je aktivnosti kompanije u ovoj oblasti.

- Elixir Prahovo je specifično zato što naša primarna proizvodnja fosforne kiseline, đubriva i Aluminijum fluorida (AlF3), nije prepoznata kao aktivnost za ETS postrojenje. Toplota koja se kod nas proizvodi služi za proces proizvodnje vodene pare. Još 2022. godine smo razmišljali o ugljeničnom oporezivanju. Takođe, sada se realizuje nova fabrika za proizvodnju fosforne kiseline po novoj tehnologiji, u kojoj će biti potrebno manje toplote i smanjićemo korišćenje električne energije za 15 do 20 odsto. Prilikom primene plana monitoringa, morali smo da identifikujemo izvore koji emituju GHG gasove, kotlove i njihove kapacitete, gorionike, koja goriva koristimo, kako bismo videli koja je naša referentna emisija za 2023. godinu. Uz plan monitoringa morali smo da priložimo procedure, osnova je bila naš integrisani menadžment sistem, odnosno ISO 9001 i 14001. Malo smo ih modifikovali za praćenje potrošnje energenata i kalibracije mernih uređaja, kako bismo verifikatorima mogli i da dokažemo potrošnju – navela je koleginica Luković.

Kao najveći izazov sa kojim se Elixir Prahovo suočilo tokom ishodovanja dozvola, koleginica Luković je navela da su to bili kratki rokovi od šest meseci nakon stupnja na snagu Pravilnika o monitoringu i izveštavanju o emisijama gasova sa efektom staklene bašte. Procenili smo da je najbolje za nas da angažujemo eksternog eksperta koji nam je pomogao da dođemo do GHG dozvole.

Ona se osvrnula i na primenu CBAM mehanizma u proizvodnji đubriva za koji se izveštava po toni proizvoda koji se plasira na tržište EU, u odnosu na ETS emisije koje su direktne. Izveštavanje je kvartalno i tranzicioni period je do 2026. godine. Takođe, predstavila je strategiju zelene tranzicije koju će ostvariti kroz investicioni ciklus „Prahovo 2027“, gde će kroz više tehnološki povezanih projekata, vrednih više od 300 miliona evra početi korišćenje alternativnih sirovina za proizvodnju i alternativnih izvora energije radi dekarbonizacije energetskih resursa potrebnih za proizvodnju.

Na panelu su učestvovali i Zorana Komar, međunarodni ETS ekspert iz Slovenije, prof. dr Dušan Todorović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu i Milena Đakonović, direktorka zaštite životne sredine u sektoru proizvodnje EPS. Moderator je bila Stanislava Simić, iz Asocijacije srpske energetski intenzivne industrije.

– Slovenija je 2004. godine ušla u EU i istovremeno je počela primena ETS sistema, rasli smo zajedno sa ETS sistemom. U početku je to bio jednostavan sistem, ali to se godinama menjalo. Sistem i dalje raste i popravlja se, sada je na višem nivou. Registar je u Evropskoj komisiji. Vi ste u Srbiji na početku, glavno je da se uspostavi monitoring i izveštavanje. Jedini problem je što Srbija nije u EU, jer biste imali pomoć u fondovima koji industriji omogućavaju dekarbonizaciju i modernizaciju energetskoj sistema – prenela je iskustva Slovenije Zorana Komar.

Drugi kongresni dan, na temu „Otpad kao izvor energije“ kolega dr Nenad Ristić, senior menadžer za planiranje R&D projekata Elixir Group, predstavio je koncept korišćenja otpada kao resurs i energent.

– Važno nam je smanjenje energetske zavisnosti od fosilnih goriva. Planiramo investiciju u energanu u Prahovu koja će kao gorivo koristiti otpad koji nije reciklabilan. Na taj način će i domaće tržište dobiti operatera koji može da zbrinjava otpad koji nema drugu upotrebnu vrednost, osim za energetsko iskorišćenje. Odabrana tehnologija je usklađena sa najnovijim propisima, referentnih dokumenata o najboljim dostupnim tehnikama (BREF) i BAT zaključcima EU. Sofisticiran sistem prečišćavanja dimnih gasova pruža mogućnost termičkog tretmana širokog spektra otpada, prvenstveno industrijskog opasnog i neopasnog otpada, ali i drugih tipova otpada različitih tehničkih karakteristika i toplotne vrednosti. Proizvodnjom niskopritisne vodene pare iz procesa energetskog iskorišćenja otpada, biće smanjena potrošnja energije iz fosilnih goriva za minimalno 30 odsto, a kako to zavisi od bilansa ukupne proizvodnje možemo se nadati da taj procenat u prvoj fazi bude i do 35 ili 40 odsto. Neće se termički tretirati radioaktivni i infektivni otpad, visokotoksični POPs i PBCs niti one vrste otpada koje zahtevaju temperaturu sagorevanja veću od 1.100 stepeni Celzijusovih Važno nam je smanjenje energetske zavisnosti od fosilnih goriva, planirani projekti investicionog ciklusa „Prahovo 2027“ imaju za cilj da povećaju ukupne proizvodne kapacitete na lokaciji u Prahovu, ali uz značajno smanjenje potrošnje energije po jedinici proizvoda, kroz primenu novih tehnologija dostupnih na tržištu – rekao je kolega dr Ristić.

On je istakao da je u celom procesu veoma važno mišljenje stanovništva, kao i da je javnost uključena u svaku fazu projekta. Takođe, podsetio je na opasnost nekontrolisanog spaljivanja otpada i požare koji su zabeleženi prošle godine u mnogim gradovima Srbije, uključujući Negotin.

– Težimo ka potpunoj dekarbonizaciji u proizvodnji toplotne energije, čiji smo veliki potrošač. Kada je u pitanju električna energija, planiramo ulaganja u obnovljive izvore energije, solarne i vetroelektrane – ukazao je kolega dr Ristić.

Rad postrojenja “Beo Čista Energija” u Vinči u Beogradu koje koristi otpad za proizvodnju energije, predstavio je Boško Maravić iz ovog preduzeća. U ovom postrojenju se termički obrađuje neopasan komunalni otpad. Postrojenje termoalektrane-toplane Vinča je snage 30,24 megavat električne energije i 50,5 megavata toplotne energije i obezbeđuje struju za pet odsto domaćinstava u Beogradu i toplotnu energiju za grejanje 10 odsto domaćinstava.

– Projekat izgradnje postrojenja za dobijanje energije iz otpada je dugo trajao, reč je o javno privatnom partnerstvu i naš partner je Grad Beograd. Resursa imamo i previše, projekat je napravljen na 550.000 tona otpada godišnje, trenutno imamo 630.000 tona otpada na deponiji, što je značajno povećanje – rekao je Maravić.

Na panelu su učestvovali i prof. dr Filip Kokalj, sa Mašinskog fakulteta u Mariboru i prof. dr Aleksandar Jovović, sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, dok je moderator panela bio Igor Jezdimirović, iz Inženjera zaštite životne sredine.

Četiri inovacije predstavljene u stručnim radovima

Tim za inovacije Elixir Prahova koji čine kolege Aleksandar Stanković, pomoćnik direktora za planiranje R&D projekata hemijske divizije Elixir Group-e, koji je vođa ovog tima, Aleksandar R. Stanković, menadžer fabrike rafinacije fosforne kiseline i Rade Surudžić, supervizor pogona solventne ekstrakcije, predstavili su tri stručna rada koja rešavaju konkretne izazove u proizvodnji.

Ovaj tim je predstavio tri stručna rada na Procesingu, koja rešavaju konkretne izazove u proizvodnji. To su „Defluorizacija stripingom“, koja omogućava željeni kvalitet feed grade fosforne kiseline i sa sirovinama nižeg kvaliteta, „Optimizacija procesa solventne ekstrakcije“, opisuje kako se upravlja pogonom u cilju maksimalne efikasnosti procesa i „Višestepena koncentracija“, pokazuje uštedu vodene pare, odnosno energije.

Stručni rad „Optimizacija proizvodnje fosforne kiseline procesom solventne ekstrakcije“, predstavio je kolega Surudžić.

– Optimizacija je sprovedena variranjem dva ključna parametra procesa: količine izdozirane sumporne kiseline i protoka tributil fosfata (TBP). Takođe, ispitivan je i uticaj koncentracije polazne fosforne kiseline. Analizom eksperimentalnih podataka određeni su optimalni uslovi procesa koji omogućavaju postizanje visokog stepena ekstrakcije i efikasniju separaciju fosfora. Dobijeni rezultati pružaju osnovu za unapređenje industrijskog procesa proizvodnje fosforne kiseline i smanjenje troškova proizvodnje – naveo je kolega Surudžić.

Kolega Aleksandar R. Stanković, predstavio je inovaciju „Striping kao metoda za smanjenje sadržaja fluora u FEED GRADE fosfornoj kiselini“.

- Zbog iscrpljivanja, zalihe fosfate visoke čistoće sve su manje dostupne. Sa druge strane, zahtevi za čistoćom proizvoda su sve strožiji. Nameće se potreba za primenom efikasnijih metoda za prečišćavanje fosforne kiseline. Za FEED kvalitet fosforne kiseline, sadržaj fluora je krični parametar. Kiseline dobijene iz fosfata sa visokim sadržajem aliminijuma otežano se prečišćavaju od fluora tradicionalnim taložnim metodama. Striping predstavlja tehniku smanjenja koncentracije fluora u fosfornoj kiselini koja podrazumeva prevođenje fluora u lako isparljiva jedinjena a zatim njegovo prevođenje u gasnu fazu i separaciju. U ovom radu opisali smo potencijal stripinga kao alternativne metode za redukciju sadržaja fuora. Rezultati ukazuju na to da striping predstavlja prihvatljivu i efikasniju metodu za uklanjanje fluora iz fosforne kiseline od do sada primenjenih taložnih metoda. Takođe predstavlja mogućnost za implementaciju cirkularne ekonomije u procesu prečišćavanja fosforne kiseline – objasnio je kolega R. Stanković.

Inovaciju u stručnom radu „Adaptacija linije za koncentrisanje fosforne kiseline iz jednostepene u dvostepenu“ predstavio je kolega Stanković.

- U vremenu kada je energija sve skuplja i kada se meri njen ugljenični otisak, upravljanje energijom i njeno iskorišćenje postaje važnije nego što je to bilo ranije. Povećana potražnja za fosfornom kiselinom dolazi od povećane potrebe za hranom na svetskom nivou, ali i zbog korišćenja fosforne kiseline za dobijanje LFP baterija. Koncentrisanje fosforne kiseline je energetski najintenzivnija operacija, tako da je njen uticaj na ukupne energetske potrebe, ali i na ugljenični otisak presudan. U ovom radu opisana je adaptacija jednostepene linije za koncentraciju u dvostepenu, uz iskorišćenje otparka sa defluorizacione kolone. Nečistoće u otparku su te koje definišu da li ga je moguće efikasno koristiti kao rekuperaciju toplote. Analiza je pokazala da je moguće izvršiti adaptaciju u postojećim gabaritima postrojenja kao i da je potencijalna ušteda 35 do 40 odsto potrebne energije. Deo potrebnih podataka za proračune je preuzet sa postojeće linije za koncentraciju u realnim radnim uslovima. Nova linija dvostepene koncentracije radiće na izmenjenim procesnim parametrima, a zbog izmenjenih radnih uslova, poseban akcenat dat je na izbor materijala za opremu – rekao je kolega Stanković.

Stručni rad „Mogućnost primene pepela mesno-koštanog brašna kao alternativnog izvora fosfora u proizvodnji mineralnih đubriva“ predstavio je kolega Alija Salkunić, supervizor za primenjenu cirkularnu ekonomiju i analizu proizvodnje u ime Tima za inovacije Elixir Zorke koji čine i Julijana Bogićević, inženjer saradnik razvojne laboratorije, Nikola Belobaba, direktor proizvodnje mineralnih đubriva i Slavica Bogdanović, inženjer specijalista zaštite životne sredine.

- Svesni smo da je poljoprivreda jedan od sektora koji najviše zavise od prirodnih resursa, ali i da ima veliki potencijal za unapređenje kroz principe cirkularne ekonomije. Sa rastom svetske populacije, koja će do 2050. dostići gotovo 10 milijardi, rastu i potrebe za hranom, a samim tim i za mineralnim đubrivima koja omogućavaju njenu proizvodnju. Kako je strateški prioritet Elixir Group resursna efikasnost, u ovom radu smo ispitivali mogućnost korišćenja pepela mesno-koštanog brašna kao zamene za fosfatne stene u proizvodnji đubriva. Danas se mesno-koštano brašno najčešće koristi kao biogorivo, dodatak hrani za životinje ili kao organsko đubrivo, dok se pepeo koji nastaje njegovim spaljivanjem retko istražuje. Naš cilj je bio da utvrdimo da li taj pepeo može zameniti fosfatne stene, koje su ograničen resurs i nalaze se na listi kritičnih sirovina Evropske unije. Poređenjem fizičko-hemijskih osobina pepela i fosfata korišćenih u našim proizvodnim pogonima, utvrdili smo da pepeo sadrži veći udeo ukupnog P₂O₅. Zatim smo u laboratoriji proizveli kompleksna mineralna đubriva u kojima je deo sirovog fosfata zamenjen ovim pepelom. Rezultati su pokazali da dobijena đubiva imaju dobre hemijske osobine i da pepeo nema negativnog uticaja na proces granulisanja. Ovakav pristup doprinosi održivijoj proizvodnji, smanjenju otpada i diverzifikaciji sirovinske baze. Ipak, za širu primenu, potrebno je dodatno ispitati mikrobiološku bezbednost ovakvih proizvoda. Naš rad predstavlja još jedan korak ka efikasnijem i odgovornijem korišćenju resursa u poljoprivredi – naveo je kolega Salkunić.