Treća beogradska konferencija o vodoniku još jednom je potvrdila da je zeleni vodonik jedan od nezamenljivih elemenata buduće energetske tranzicije, ali i da put do njegove primene nije brz i jednostavan.
Otvaranju konferencije prisustvovali su Stanko Popović, predsednik poslovnog sistema Elixir Group, kao i kolege koji su učestvovali u panel diskusijama Matthias Predojević, potpredsednik za korporativni razvoj i Bojan Carić, inženjer specijalista mašinstva i koleginica Isidora Vujović Jokić, inženjer specijalista tehnologije.
Na panelima je bilo reči o konkretnim izazovima, od investicione održivosti do realne industrijske primene. Predstavnici Elixir Group učestvovali su u dve panel diskusije, ukazujući na raskorak između tehnološke spremnosti i ekonomske realnosti primene zelenog vodonika.
Industrija između pritiska i prilike
Na panelu „Industrija, CO₂ i vodonik: ko stvara realnu potražnju?“, kolega Matthias Predojević, potpredsednik za korporativni razvoj, govorio je sa predstavnicima cementne industrije i projektnih kompanija: Sinišom Mauharom, generalnim direktorom Moravacem – CRH, Miroslavom Gligorijevićem, generalnim direktorom Titan Cementare Kosjerić i Markom Milićem, direktorom Direkcije za upravljanje projektima kompanije Energotehnika Južna Bačka, uz moderaciju Đorđa Popovića iz kompanije Trivera Energy.
Kolega Predojević je istakao da je sektor vodonika i dalje u fazi traženja održivog modela.
Nismo značajno odmakli kada je reč o široj primeni vodonika, ali upravo u tome vidim priliku. Industrija, zajedno sa državom i energetskim sektorom, bi trebalo kroz pilot-projekte da razvije rešenja koja će biti i tehnološki i ekonomski održiva
rekao je Predojević.
On je naglasio da tehnologija više nije prepreka, da su tehnološka rešenja dostupna i proverena u praksi. Međutim, ekonomska opravdanost ostaje glavni razlog zašto vodonik još nije zaživeo u širem industrijskom obimu. Posebano je naglasio promenu investicionog okruženja.
Danas čak ni banke ne finansiraju projekte koji nisu u skladu sa zelenom agendom. CO2 otisak postaje jedan od ključnih kriterijuma za odobravanje investicija
naveo je Predojević.
Govoreći o tržišnoj realnosti, Predojević je ukazao na izazov koji čini razlika u ceni između zelenog i sivog vodonika.
Zeleni vodonik se danas proizvodi po ceni od približno 4 do 8 evra po kilogramu, dok je sivi značajno jeftiniji. Bez tržišnih mehanizama, subvencija ili regulatornih podsticaja, industrija teško može da opravda prelazak. To nije nova situacija. Pre dvadeset godina obnovljivi izvori energije bili su skupi i zavisni od subvencija. Danas su konkurentni. Sličan razvoj može se očekivati i kod vodonika
objasnio je on.
Zaključujući, kolega Predojević je istakao potencijal Srbije u razvoju zelenog vodonika.
Realno je očekivati razvoj pilot-postrojenja i vodoničnih habova. Vodonik ima značajnu primenu od industrije do transporta, ali je važno krenuti postepeno i uz jasnu ekonomsku logiku
kazao je Predojević.
CBAM i energija kao pokretači promena
Na panelu „H2 u 2026: kuda ide tržište vodonika?“, kolega Bojan Carić, inženjer specijalista mašinstva učestvovao je u diskusiji sa Vladimirom Popovićem, dekanom Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Alexanderom Markusom, izvršnim članom Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore (AHK Srbija) i Ivanom Delibašićem, direktorom za javne politike Hydrogen Europe, uz moderaciju Filipa Markovića, lokalnog eksperta iz Nemačke razvojne banke KfW.
Kolega Carić je istakao da vodonik više nije samo energetska tema, već pitanje opstanka industrije.
Ovo je tema koja sve više utiče ne samo na energetiku, već i na industrijsku proizvodnju. Industrija je pod sve većim pritiskom transformacije, dekarbonizacije i modernizacije, a CBAM direktno utiče na poslovne modele
rekao je Carić.
On je naglasio da prilagođavanje evropskim regulativama postaje obaveza, što praktično eliminiše mogućnost odlaganja dekarbonizacije. Govoreći o planovima Elixir Group u tom segmentu, Carić je predstavio konkretne korake.
Naš cilj je maksimalna dekarbonizacija energetskog miksa. Do 2027. očekujemo vršnu potrošnju od oko 30 megavata (MW), a paralelno razvijamo projekte iz obnovljivih izvora energije. Planiramo pilot-projekat u kojem bi vodonik delimično zamenio prirodni gas, u udelu od oko 5 odsto. Reč je o kontrolisanom pristupu zbog tehnoloških i operativnih rizika
objasnio je on.
Najveći izazov, kako je istakao, nije tehnologija, već ekonomičnost.
Naše analize pokazuju da proizvodnja zelenog vodonika trenutno nije ekonomski održiva, čak ni uz povoljne cene električne energije. Oko 70 odsto troškova dolazi upravo iz cene struje. Kapitalne investicije su u velikoj meri podržane kroz fondove i finansijske instrumente. Međutim, ne postoji održiv model subvencionisanja operativnih troškova. Bez toga, proizvodnja vodonika ne može da dobije zamah
rekao je Carić.
Prema njegovim rečima, uprkos tome ostaje dugoročna perspektiva.
Kratkoročno, vodonik vidimo kao balansirajući element u energetskom miksu, dok dugoročno može postati isplativo rešenje, ukoliko se tržišni uslovi promene
ukazao je Carić.
Između pilot faze i industrijske primene
Zaključci oba panela ukazuju na trenutni status vodonika, tehnologija je spremna, ali tržište još nije. Industrija prepoznaje potencijal, ali zahteva jasnije uslove: stabilnu regulativu, dostupnu energiju i modele podrške koji obuhvataju ne samo investicije, već i operativne troškove. Istovremeno, iskustva iz razvoja obnovljivih izvora pokazuju da su upravo rani projekti i strateške investicije najvažniji za ubrzavanje tranzicije.
Učešće u diskusijama o budućnosti primene zelenog vodonika potvrđuje opredeljenost Elixir Group da aktivno učestvuje u oblikovanju energetske tranzicije, kroz razmenu znanja, razvoj konkretnih projekata i usklađivanje sa globalnim trendovima dekarbonizacije.
