Setveni radovi u Srbiji odvijaju se veoma intenzivno zahvaljujući sunčanom i toplom vremenu – izjavio je Tanjugu sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran, dodajući da će šećerna repa, po planu, zauzeti između 60.000 i 65.000 hektara.
Za ostale ratarske kulture, koje i zauzimaju najveće površine u prolećnoj setvi, otpočeo je optimalni rok koji traje do 15. maja. Kako je istakao, „u svakom lošem ima i dobro” pa smo za ovaj period kašnjenja sa setvom, „dobili dosta kiša, tako da su rezerve vlage sasvim pristojne”. To je dobro i sad možemo mnogo mirnije gledati na poslove i očekujemo razvoj kultura … biće sad bitke s korovima, s prihranjivanjima, ali to je posao na koji su naši ratari navikli – primetio je Prostran.
I ovoga proleća, po uobičajenoj strukturi, planirano je da kukuruz bude zasejan na 1,25 milion hektara, suncokret na 180.000 i soja na 170.000 hektara, naveo je taj stručnjak. Tu će biti stotinak hiljada hektara pod krompirom, biće sigurno i dosta povrća, i na otvorenom i u plastenicima – rekao je Prostran, i dodao da se nada da će biti zabeležen rast poljoprivredne proizvodnje od 30 posto.
Prolećna setva u ataru Subotice obavljena je na četvrtini od planiranih 50.060 hektara. Setva suncokreta je obavljena na gotovo polovini planiranih površina, tako da je do sada ta kultura posejana na 3.500 od planiranih 7.790 hektara. Plan setve šećerne repe je u potpunost ispunjen jer je zasejana na planiranih 970 hektara, a soja je do sada posejana na trećini od planiranih 1.000 hektara.
Mnogi paori su se ove godine prvi put odlučili na setvu suncokreta zbog relativno niskih ulaganja, ali i zbog toga što veoma dobro podnosi sušu.
Setva šećerne repe se privodi kraju, a prerađivači smatraju da bi ratari trebalo da su zadovoljni ponuđenom cenom, koja je, kako kažu, kao u zemljama EU. Recimo, fabrika u Senti nudi čistu dinarsku cenu od 4,50 dinara za kilogram sirovine JUS kvaliteta s digestijom od 16 odsto.
Kako kažu u toj šećerani, proizvođačima daju seme, veštačko đubrivo i zaštitna sredstva potrebna za proizvodnju, a po potrebi i zahtevu proizvođača i dinarske avanse za finansiranje proizvodnje.
