Postoje priznanja koja potvrde rezultat, ali i ona koja govore o tragu koji neko godinama ostavlja među ljudima.
Kada su ove godine zaposleni predlagali kolege za šampione vrednosti, ime Marijane Marković pojavilo se u nominacijama za gotovo sve Elixir vrednosti – profesionalnost, posvećenost, poverenje, integritet. Predlozi su stizali iz različitih članica i sa različitih lokacija. Ipak, jedna vrednost izdvojila se kao ona koja možda najbolje objedinjuje sve ostale – jedinstvo.
Za Marijanu je ovo prvo formalno priznanje tokom četrnaest godina rada u Elixiru. Posebno joj znači što je stiglo upravo od kolega.
Ja sam jedna obična žena koja se trudi da što bolje radi svoj posao. Zato mi je ovo priznanje toliko značajno. Kada znaš da su te ljudi sa kojima radiš prepoznali na taj način, onda shvatiš da ono što radiš ipak ostavlja neki trag
kaže Marijana uz svoj prepoznatljiv širok osmeh koji se kroz razgovor smenjuje sa emocijom svaki put kada se vrati na trenutak dodele priznanja.
Iskrenost je osobina koja je prati tokom čitave karijere i na koju je, kaže, ponosna.
Ne volim ljudima da pričam bajke. Kažem ono što mislim. Nekad, kad nije baš tako dobro, trudim se da pronađem prave reči, ali generalno volim da kažem istinu kakva god da je
kaže ona.
Od prvog odlaska u Prahovo do danas
Marijana je u Elixir došla pre 14 godina, nakon 21 godine provedene u prethodnoj kompaniji. Mesec dana nakon početka prvi put je otišla u Prahovo. Ko poznaje današnju kompaniju Elixir Prahovo, teško je može povezati sa slikom koju Marijana pamti iz tih prvih dana. Godinama je njen posao značio i znači i dalje život i rad između dve lokacije, a Šabac i Prahovo postali su dve tačke između kojih povezuje mnogo više od poslovnih procesa u kojima učestvuje.
Kada sam prvi put videla Prahovo, bilo je jasno koliko posla i ulaganja tek predstoji. Već naredne godine od mog dolaska počela sam redovno da putujem – utorkom u Prahovo, petkom nazad u Šabac. Tako je godinama, a i danas moj posao povezuje te dve lokacije
kaže Marijana.
Za sve što je urađeno tokom tih godina ne želi da sebi pripisuje posebne zasluge, ali je ponosna što je deo tako velikog razvoja.
Ja sam samo jedna karika u lancu koja se trudi da bude dovoljno jaka kako bi i sam lanac bio čvrst i unutar sebe okupljao ljude
kaže ona.
Prvo ljudi, pa funkcije
Od ljudi sa kojima radi očekuje preciznost, odgovornost i dogovor koji može da se ispuni, jer, kako kaže, i sama se vodi tim principima. Na istini kojom gradi odnose u privatnom životu i sa kolegama, počiva i dobar odnos sa poslovnim partnerima.
Volim kada je posao završen kako treba. Taj trenutak kada posle nečeg velikog možeš da kažeš: ‘I ovo je gotovo’ – meni mnogo znači. Isto tako, neću nekome obećati nešto za šta znam da nije realno. Mislim da se poverenje tako i gradi
ističe Marijana.
Ipak, ono po čemu je kolege najviše izdvajaju nije samo način na koji radi posao. To je način na koji se odnosi prema ljudima.
Za mene su prvo svi ljudi, pa onda funkcije. Tata me je prvog radnog dana posavetovao kako treba da se ponašam u kolektivu – da nisam zvezda, već svačija koleginica. I 36 godina je tako. Ja jednostavno tako živim i tako se ponašam
objašnjava Marijana.
Zato kaže da nikada nije pravila razliku među ljudima prema poziciji koju imaju. Zato će i danas pozdraviti portira kada ulazi, zato će odgovoriti svakom kolegi koji joj se obrati za pomoć i zato će, kada u njenom timu postoji problem, pre svega pozvati na razgovor. Kaže da ljudi ponekad na posao donesu i ono što im se događa privatno. Tada treba saslušati, razumeti, pitati može li se pomoći, ali i otvoreno razgovarati o tome šta posao zahteva.
Nekad samo treba pronaći način da priđeš čoveku. Svakome prija kada si ljubazan, kada ga saslušaš, kada se izviniš ako treba i kada ga uvažiš. Ima i težih situacija, naravno, ali i tada razgovaraš, dogovoriš se i ideš dalje
kaže ona.
Kada podršku koju daješ drugima dobiješ nazad
Prošla godina za Marijanu je bila jedna od najtežih. Ali ono što joj je iz tog perioda ostalo kao možda najsnažniji utisak bila je podrška ljudi oko nje – porodice, prijatelja i kolega. Upravo zbog toga danas, kaže, još snažnije oseća pripadnost kompaniji.
Elixir mi je mnogo dao. Ne mislim samo poslovno. Kada ti u teškom trenutku ljudi pokažu da si im važan i da nisu tu samo kada treba nešto da se uradi, to ne zaboravljaš. Zato imam još veću potrebu da svojim radom vratim makar deo toga
kaže Marijana.
Lojalnost kao lični pečat
Pre Elixira, Marijana je više od dve decenije provela u istoj kompaniji. Njena najduža prijateljstva traju više od trideset godina.
Ja sam jednostavno lojalna. Takva sam u porodici, prijateljstvu, pa i na poslu. Nikada nisam želela da odem iz sredine u kojoj se osećam dobro, kojoj verujem i u kojoj osećam da ljudi veruju meni
kaže ona.
Bila je deo Elixira kada je razvoj Prahova tek počinjao i kada je mnogo toga trebalo izgraditi. Četrnaest godina kasnije, kaže da su za nju srž kompanije i dalje ljudi.
Kada kažem da volim Elixir, ne mislim na zgrade niti na funkcije. Mislim na ljude. Na kolege sa kojima sam godinama radila, na one koji su bili uz mene i na one kojima sam ja mogla da pomognem
ističe ona.
Zato priznanje Šampiona jedinstva za nju nije samo titula.
Ovo priznanje me je posebno obradovalo jer mi je pokazalo da kolege ne gledaju samo jednu godinu ili jedan rezultat u radu, već sve ono što smo godinama zajedno gradili
kaže Marijana.
Marijana o Elixiru govori sa zahvalnošću, o ljudima sa toplinom, a o sebi bez velikih reči. Ona kaže da joj je Elixir mnogo dao i da želi da mu svojim radom uzvrati. Ovog puta su kolege bile te koje su uzvratile njoj – jednim priznanjem koje govori mnogo više od titule. Govori da je vide, da je cene i da je, baš takvu kakva jeste, smatraju svojom.
